Kako navodi ovaj list, prema planu Inicijative trebalo bi da se oformi nacionalna laboratorija koja bi ispitivala kakve je posledice po ljude i životnu sredinu ostavilo NATO bombardovanje Srbije 1999. godine.
Predlozi i preporuke Inicijativnog odbora upućeni predsedniku Aleksandru Vučiću prosleđeni su Ministarstvima zdravlja i životne sredine, a u preporukama se ističe neophodnost formiranja koordinacionog tela i nacionalne laboratorije, navode „Novosti“.
Iza te incijative stoji više od 100 stručnjaka različitih profila — hemičara, biologa, fizikohemičara, fizikobiologa, radiologa, lekara, kao i pripadnika Vojske Srbije, koji su bili aktivni posle bombardovanja u prikupljanju materijala i čišćenju terena od osiromašenog uranijuma.
Stručnjaci od države traže da im obezbedi novac za rad, što je preduslov da sami, bez uloge drugih zemalja, ispitamo kako su posledice upotrebe municije sa osiromašenim uranijumom uticale na zdravlje ljudi, ali i na kompletno zagađivanje zemlje, vazduha, vode, pogotovo, zato što su bombardovana velika hemijska, energetska i naftna postrojenja.
Iako stručnjaci za sada nemaju čvrstih dokaza za tvrdnje da je bombardovanje postrojenja uzrokovalo porast broja kancerogenih oboljenja, steriliteta, povećan broj autoimunih bolesti, smatraju da sve ovo ipak ima veze sa bombardovanjem 1999. godine.
