Na saopštenje kosovskih vlasti, prema kome je novi film Borisa Malagurskog „rasistički i bez presedana“ i deo „sporne kampanje“ protiv članstva Kosova u Unesko, kao i da režiser „predstavlja kulturno nasleđe na Kosovu kao nasleđe Srbije“, pesnik Matija Bećković je, posle nekoliko minuta smeha, odgovorio za Sputnjik u jednoj rečenici:
„Nema im se šta prigovoriti, jer iz ugla čoveka koji dubi na glavi, to što su rekli, sve je istina.“
A u stvari, ništa ne ume da zaboli tako jako kao kada se izgovori istina. A sudeći po oštrini reakcije kosovskih vlasti na projekciju novog filma Malagurskog „Kosovo — momenat u civilizaciji“, srpski reditelj pogodio je u centar onoga što ih najviše boli.
Već godinama kosovske vlasti, uz pomoć delova međunarodne zajednice i plaćenih kvaziistoričara, kvazietnologa i kvaziantropologa, pokušavaju da dokažu autohtonost „kosovske kulture“ u odnosu na srpsku.
Brojne studije napisane su u pokušajima da se dokaže kako su Albanci učesnici Kosovske bitke, da je srpska epska poezija zapravo albanska, da je Miloš Obilić legendarni albanski ratnik. Bez uspeha. Zato srpski pravoslavni manastiri u zaokruživanju „kosovskog kulturnog prostora“ igraju ključnu ulogu. Potrebno je dokazati da oni nisu srpski, da su ih gradili Albanci, da su albanski, a da ih je SPC prisvojila, okupirala.
Do pre deset godina osamdeset odsto Albanaca ne bi ni pomislilo da kaže da su srpske crkve na KiM njihove, kaže direktor kulturnog centra u Gračanici Živojin Rakočević, međutim, osmišljeno je nekoliko kampanja i svi su poverovali u tu laž.
Fenomen da se poveruje u sve svoje laži nije nov, kaže Rakočević. Problem nastaje kada u to poveruje čitavo društvo i kada ono bude podržano od, kako kaže, ogromnog broja moćnih zemalja u svojoj laži.
„Kada se to nagomila, onda možete da kažete da sve što je tuđe pripada vama. Suština u tome je da postoji neka vrsta bolesnog zaborava. Još miriše dim 17. marta 2004. iz Bogorodice Ljeviške i taj dim osećaju i Albanci, ali je problem što su dovoljno licemeri da mogu da kažu to je naše. I to je užasna istina Kosova i Metohije, to je užasna istina naših života i to je užasna istina savremenog doba“, kaže Rakočević.
Čovek se, nastavlja Rakočević, verovatno pita šta možemo da uradimo.
„Mi smo u takvoj situaciji da moramo da branimo svoje, da kupujemo svoje i da ulažemo novac u ono što je milion puta naše, da bismo ga branili i sačuvali za sutrašnji dan“, zaključuje Rakočević.
Ipak, i pored svega, i Rakočević i Malagurski najavljuju premijeru filma „Kosovo — momenat u civilizaciji“ na Kosovu i Metohiji.
Malagurski kaže da će film prvo biti prikazan u Beogradu, a da termin premijere u južnoj srpskoj pokrajini još nije određen.
„S obzirom da su u ’Kohi ditore‘ najavili moje hapšenje, a da je Haradinaj zvaničnim saopštenjem objavio osudu filma, nisam siguran koliko će to biti izvodljivo. Videćemo. U ovom trenutku ne znam kako će se to odigrati. Moja želja je da dođemo dole i predstavimo film, ali u postojećim okolnostima, gde se direktno stavlja do znanja da to neće dozvoliti, moramo da vidimo kako će se situacija razvijati da ne bismo na bilo koji način pravili problem za tamošnje Srbe“, kaže Malagurski.
Film „Kosovo — momenat u civilizaciji“ imao je svetsku premijeru u Srpskom kulturnom centru u Parizu 16. septembra, kroz ličnu priču australijskog voditelja Stefana Popovića, koji je odrastao na KiM.
Prema rečima Malagurskog, film je snimio kako bi motivisao svetsku javnost da se više bavi temom ugroženog srpskog kulturnog nasleđa na Kosovu i Metohiji.
