Međutim, od trenutka kada je saopštena odluka Vrhovnog suda Iraka, niko se od kurdistanskih zvaničnika nije oglasio, što bi moglo da se protumači da će odluka Vrhovnog suda možda biti zanemarena.
S tim u vezi, publicista i istoričar Nemanja Starović za Sputnjik kaže da će se kurdistanske vlasti svakako oglušiti na odluku Vrhovnog suda, s obzirom da stav Bagdada za njih nije relevantan, te da oni referendumom nastoje da ojačaju svoje pregovaračke pozicije u budućem sticanju nezavisnosti.
Kako kaže, ono što predstavlja najveći problem u odnosima Iračkog Kurdistana i Bagdada jeste i pitanje oblasti oko grada Kirkuka, oblasti koja je izuzetno bogata naftom koja se administrativno nalazi izvan regiona Iračkog Kurdistana, ali koje efektivno kontrolišu kurdske pešmerge.
Bilo kakav dogovor o sporazumnom sticanju nezavisnosti koji može uslediti u narednim godinama, kako objašnjava, morao bi podrazumevati precizno razgraničenje upravo na području tog strateški važnog grada, a ne treba zanemariti i činjenicu da u tom gradu Kurdi čine manjinu u odnosu na arapsko i turkmensko stanovništvo.
Sa druge strane, objašnjava Starčević, Turska je svesna da Irački Kurdistan može da podrži samo do trenutka podizanja pitanja same nezavisnosti, jer je svesna da bi budući Kurdistan bio matična državna svih Kurda i po prirodi stvari težio bi proširenju na sve etničke kurdske prostore.
„Sam referendum neće rešiti to pitanje, već predstavlja još samo jedan korak ka tom cilju, jer potpuna nezavisnost nije nešto što se postiže samim proglašenjem, već mora biti priznata, kako od strane najvažnijih aktera međunarodne zajednice, tako i od strane regionalnih igrača. U tom smislu postoje brojni problemi do ostvarenja cilja, s obzirom da sem vlasti u Bagdadu, toj inicijativi se žestoko protive i regionalni igrači, pre svih Iran i Turska, koja je započela i vojne manevre na granicama sa Iračkim Kurdanistanom kako bi pokazala svoju ozbiljnost u tom protivljenju“, dodaje Starčević.
Istovremeno, saradnik Instituta za istočne studije Ruske akademije nauka Boris Dolgov smatra da ukoliko referendum bude sproveden, jasno je da će većina glasati za nezavisnost Iračkog Kurdistana, ali i da će to dovesti do zaoštravanja situacije ne samo u Iraku, već i u susednim zemljama.
Kako je rekao, radi se o domino efektu u Siriji, Turskoj, ali i u Iranu, doduše u manjoj meri, budući da Kurdi tamo imaju manje problema nego u drugim zemljama. Velike države, poput SAD, Velike Britanije i Francuske, svesne su eventualnih posledica i predlažu da referendum bude odložen, ali ništa ne nude Kurdistanu zauzvrat, istakao je.
„Sa svoje strane, irački Kurdi smatraju da bi referendum trebalo održati sad ili nikad, jer je sada najpovoljniji trenutak zbog velike krize u regionu. Interesantno je da trenutno samo Izrael otvoreno podržava referendum — u inat arapskim neprijateljskim zemljama“, naglasio je Dolgov.
Sa druge strane, on kaže i da je težnja Kurda da stvore nacionalnu državu potpuno logična, ali ipak ostavlja veliki broj pitanja.
Pre svega, kako je naveo Dolgov, Kurdi nisu jedinstveni, ni u etničkom smislu, ni kada je reč o političkim stavovima. Irački Kurdi su za nezavisnost, a sa druge strane u Siriji ima Kurda koji podržavaju aktuelnog predsednika Bašara el Asada i ne žele da izađu iz sastava Sirije.
„Imate socijaliste iz Radničke Partije Kurdistana, čiji se stavovi ne podudaraju sa stavovima predsednika Iračkog Kurdistana Masuda Barzanija. Osim toga, i u Turskoj ima Kurda koji su potpuno integrisani u tursko društvo i nemaju nameru da žive u nekoj drugoj državi“, upozorio je Dolgov.
Na kraju krajeva, dodaje Dolgov, u samom Iračkom Kurdistanu ima stranaka koje se međusobno svađaju, ali sada one imaju zajedničkog neprijatelja, a to su upravo radikalni islamisti.
Inače, Kurdi na teritoriji Iraka koju naseljavaju imaju ležišta nafte i drugih energenata, kao i ruda. Imaju površine pogodne za poljoprivredu i oko šest miliona stanovnika, ali nemaju podršku međunarodne zajednice za nezavisnost, između ostalih Rusije, Turske, Irana i SAD.
