„U Hrvatskoj čak i smrt intelektualnih veličina izaziva bujicu žestokih emocija. ’Lažov‘, ’veleizdajnik‘, ’židovski rasista‘ i ’antihrist‘ zapravo su bezazlenije uvrede koje su preplavile hrvatski internet nakon smrti renomiranog publiciste Slavka Goldštajna“, piše „Berner cajtung“ i poziva se na „Indeks“, koji je konstatovao da je Goldštajnova smrt izazvala niz mrziteljskih reakcija, koje ukazuju na fašizaciju hrvatskog društva.
„Zaista se čini da su se horizonti u Hrvatskoj nakon ulaska u EU 2013. godine suzili, umesto da se proširuju. Propovedi nacionalističkih sveštenika puni mržnje protiv nekadašnjih partizana i srpske manjine idu u korak sa spaljivanjem manjinskih novina i višemesečnim debatama o tome da li treba biti dopuštena spomen-ploča sa pozdravom fašističkih ustaša ’Za dom spremni‘“, navodi švajcarski list i konstatuje da je predsednica Kolinda Grabar Kitarović svojom izjavom o „starom hrvatskom pozdravu“ relativizovala ustašluk.
Za premijera Andreja Plenkovića se piše kako se čini da je „izgubio kontrolu nad besom nacionalističkog krila svog konzervativnog HDZ-a“, i da „njegove promenljive reakcije intenziviraju sliku zemlje koja nije samo posvađana sa komšijama, nego i sama sa sobom“.
Hrvatsko članstvo u Evropskoj uniji nije priča o uspehu
Podseća se da je nekad Hrvatska bila i ljubimica Zapada, naročito Nemačke koja je diplomatski podržala hrvatsko priznanje, kao i da je premijer Ivo Sanader zemlju kasnije usmerio prema NATO-u i EU, „pre nego što su ga srušili brojni korupcionaški skandali“. „Berner cajtung“ piše da se pod vođstvom „socijaldemokratskog premijera Zorana Milanovića Hrvatska spoticala po ulasku u EU“ i podseća na skandal oko leks Perkovića, koji je Hrvatska ukinula pod pritiskom ostalih članica Unije.
„Hrvatska igra u gostima unutar EU ni do danas nije postala priča o uspehu. Baš suprotno: zemlja se pretvorila u problematično dete EU. Brisel je već dva puta morao da interveniše zbog trgovinskih sankcija Hrvatske bivšem ratnom protivniku Srbiji“, piše švajcarski list i ponašanje Hrvatske prema komšijama opisuje kao „balkansku tvrdoglavost“:
„Obzir prema nacionalističkoj osetljivosti u unutrašnjoj politici otežava Zagrebu kompromise sa susedima“, konstatuje se da Hrvatska „nema sposobnost da rešava konflikte sa komšija u kooperativnoj atmosferi“, pa se navode primeri sukoba o razgraničenju sa Slovenijom i odnosi s Mađarskom i BiH.
„Berner cajtung“ svoj članak o Hrvatskoj završava citiranjem bivše ministarke spoljnih poslova Vesne Pusić, koja je izjavila da je Hrvatska „na svim stranama bezrazložno upala u diplomatsku defanzivu“, i dodaje da se u Briselu na Hrvatsku sve više gleda kao na članicu koja stalno „izaziva nevolje“.
