Stejt department je u ovoj situaciji stao na stranu Kijeva, ocenjuje za Sputnjik Vadim Kolesničenko, bivši narodni poslanik u ukrajinskom Parlamentu.
„Ali, kada je reč o razmeštanju mirovnjaka, neophodno je uzeti u obzir i stav drugog učesnika konflikta, to jest Donbasa. Osim toga, uvođenje mirovnjaka neće rešiti osnovni problem, koji leži u činjenici da Kijev ne sprovodi sporazum iz Minska“, kaže Kolesničenko.
Što se tiče predloga o razmeštanju mirovnjaka na ukrajinsko-ruskoj granici, on dodaje da bi to dovelo do formiranja enklave u Donbasu i obustavljanja humanitarne pomoći iz Rusije.
„Dobro se sećamo ’uspeha‘ mirovnjaka UN širom sveta: oni često nisu bili u stanju da spreče nasilje protiv civila, tako je bilo u Africi, tako je bilo u Jugoslaviji, zato smatram da, ukoliko dođe do njihovog razmeštanja u Ukrajini, mirovnjaci ne bi trebalo da dobijaju bilo kakve ’proširene nadležnosti‘“, kaže Kolesničenko.
Politikolog Aleksandar Dudčak podseća da je nemačka kancelarka Angela Merkel rekla kako je neophodno da mirovnjaci imaju pristup čitavoj teritoriji Donbasa. On smatra da je nemačka kancelarka nešto pomešala, pošto se radi o mirovnjacima, a ne o okupatorskoj vojsci.
„Jasno je i zašto Kijev podržava razmeštanje mirovnjaka na rusko-ukrajinskoj granici. Zašto onda ne insistiraju da ’plavi šlemovi‘ budu prisutni u severnim ukrajinskim oblastima, zbog navodne ’ruske agresije‘, ili na granici sa Mađarskom, koja je zvanično izjavila da prekida podršku Kijevu na međunarodnom nivou, zbog njegove loše politike prema manjinama? Ako govorimo ozbiljno, sada je nemoguće predvideti kako će izgledati format razmeštanja mirovnjaka, ali je jasno da oni moraju biti prisutni samo na liniji razgraničavanja, jer je njihov primarni zadatak da sprečavaju provokacije i kršenje režima prekida vatre“, zaključuje Dudčak.
