Kao odgovor na sankcije Vašingtona, Venecuela je počela da objavljuje izveštaje o ceni nafte obračunate u kineskim juanima, protivno dosadašnjem svetskom trendu, prema kome se cene nafte obračunavaju u američkim dolarima.
Prošlog petka, u nedeljnom biltenu venecuelanskog Ministarstva za naftu, cene su objavljene u kineskom juanu. Cena po barelu iznosila je 306,26 juana (46,76 dolara), što je nešto više od prošle nedelje, kada je cena iznosila 300,91 juan ili 46,15 dolara.
Juan, kao valuta sa zlatnom podlogom, predstavlja napor Kine da uvede novi sistem plaćanja u svetu, smatra sociolog i poznavalac latinoameričkih prilika Trivo Inđić i dodaje na je ta zemlja najveći svetski uvoznik nafte i glavni korisnik venecuelanske sirove nafte.
„Sve što Maduro ovih dana radi, radi u otporu prema ekonomskoj blokadi, koja je uvedena od strane SAD. I od prošle nedelje, cene nafte Venecuela izražava u kineskoj moneti, ali Maduro ostavlja mogućnost da prodaje naftu i u drugim valutama“, kaže Inđić.
Više tankera sa venecuelanskom naftom zadržano je u američkim lukama, a SAD ne žele da je plate jer su proglasile ekonomsku blokadu. Ceo problem mogao bi da se sagleda u okviru borbe za zamenu dolara kao međunarodnog sredstva plaćanja na globalnom planu, što se pre svega odnosi na Kinu, kaže Inđić.
„Ovaj postupak Kine olakšava Rusiji i Iranu da izbegavaju da svoj izvoz naplaćuju u dolarima. Time Kina umanjuje prevlast dolara na tržištu svetskih sirovina i time olakšava situaciju zemljama prema kojima SAD vode agresivnu spoljnu politiku“, kaže Inđić.
U okviru nastojanja Venecuele da se finansijski konfrontira sa, kako Inđić kaže, globalnim neoliberalizmom jesu i razgovori koje je ta zemlja imala u Beču, u okviru OPEK-A, da se cene nafte stabilizuju, jer je proizvodnja nafte reducirana na 1,2 milijarde barela dnevno, kako bi se podstakla potražnja za naftom.
Izuzetno teška ekonomska situacija u Venecueli izazvana je više spoljnim pritiscima i sankcijama na trgovinu. Jak privatni sektor u Venecueli pridružio se naporima za smenu Nikolasa Madura, objašnjava Inđić.
„Nije to samo problem Venecuele, već problem upotrebe sankcija u međunarodnim odnosima. Maduro čini napore da se unutrašnji sukobi Venecuele razreše. To je, pre svega, pokušaj da sa opozicijom otvori dijalog u kome bi posredovala jedna grupa latinoameričkih zemalja, a isto tako su zanimljivi i Madurovi pokušaji da, u okviru Merkosura uspostavi novi dijalog, koji bi obnovio interes i ostalih latinoameričkih zemalja, koje ne pripadaju bolivarskoj zajednici, da se smire sukobi u Venecueli“, kaže Inđić.
Interes je da se nađe nova mogućnost dijaloga u okviru Venecuele za obnovu demokratskog procesa, dodaje on.
