U Sputnjikovom studiju, glasom u kojem su i dalje tragovi i posledice sinoćnjeg navijanja, Lorenci otkriva da i njegova „ekipa“ liči pomalo na košarkaške reprezentativce njegove zemlje — u oba slučaja čine je dobro uigrani Slovenci i Srbi, koji sarađuju dobro i, kako stvari za sada stoje, u toj pozorišnoj „kombinaciji“ uspeh je garantovan.
Iako u nelagodi, budući da je u srpskoj redakciji ruskog medija, pred večerašnji duel Srbija—Rusija nedvosmisleno objašnjava zašto u finalu ipak priželjkuje Đorđevićev tim.
„Svi priželjkujemo veliko finale između Srbije i Slovenije, pa da opet, kao sinoć, svi zajedno gledamo, tu, kod nas, u beogradskom stanu. Glumica Nada Šargin je čak predložila da bi Slovenci mogli da navijaju za Srbe, a Srbi za Slovence. Evo, i večeras ćemo prekinuti probu, idemo u onaj isti kafić da navijamo za Srbiju. Premijera jeste uskoro, na Bitefu, ali i ovo je važno. I zahteva navijanje.“
Srbi ili Rusi? Srbi, naravno, kaže Lorenci.
„Gledao sam Ruse… Stvarno su dobri, taj Šved… Stvarno su jaki! Ali, naravno — Srbija. Uvek navijam za sve te naše bivše, nema veze što sam sad ovde. Jer to kako Saša Đorđević radi, a pri tome bez svih tih velikih igrača, Teodosića, Kalinića, to je stvarno samo za ’svaka čast‘! I njemu i ekipi. Dakle, Srbija, apsolutno, bez dileme. Mada ja jako volim i Ruse i Rusiju, jedan sam od onih koji je malo i pansloven. Ali, evo, ovako egoistično da kažem, bio bih nesrećan da Srbija ne prođe najviše zbog toga što onda finale neće biti toliko uzbudljivo zbog ove naše ekipe. Kako bi to bilo fenomenalno da su tamo, na parketu, svi naši, a mi se okupimo, tu kod nas, kupimo tih vaših loza, dunja, šljiva, ’jelen‘ piva…“
I… pobediće naši, zar ne?
„Da. Naši, naravno.“
