Kako „Novosti“ saznaju, deo iznosa od 250 miliona dolara, koje je Kongres SAD za fiskalnu 2018. i 2019. dodelio Fondu za suprotstavljanje ruskom uticaju, uskoro stiže i u Srbiju.
Prema informacijama „Novosti“, uveliko su u toku pripreme za lansiranje projekta „Suprotstavljanje ruskoj kampanji dezinformisanja na Balkanu“, koji bi trebalo da startuje krajem ove ili početkom naredne godine pokretanjem „regionalnog medijskog centra za pitanja odbrane i bezbednosti“ pod radnim nazivom „Balkan sekjuriti netvork“ („Balkanska bezbednosna mreža“).
Radovima na „suprotstavljanju ruskom informativnom ratu u regionu“, što je zapravo pokušaj potpunog američkog ovladavanja ovdašnjim medijskim prostorom, kako saznaju „Novosti“, rukovode Džon Kapelo, viši saradnik za vojna pitanja u Fondaciji za odbranu demokratije (FDD) i nekadašnji američki vojni ataše u ambasadama SAD u Srbiji i u Izraelu, i Danijel Šunter, direktor nevladine organizacije Evroatlantska inicijativa (EAI) iz Beograda.
Na projektu su angažovani i Sektor NATO-a za javnu diplomatiju iz Brisela i Kancelarija NATO-a za vezu u Beogradu, a važnu ulogu ima i Sajmon Ficgibon, ataše za odbranu u Ambasadi Velike Britanije u Beogradu.
Finansiranje projekta, prema informacijama „Novosti“, ići će preko Atlantskog saveta, Nemačkog Maršalovog fonda, Nacionalne zadužbine za demokratiju (NED), koja je jedan od glavnih finansijera takozvanog nevladinog sektora u Srbiji, kao i preko Američke (vojne) komande za Evropu (USEUCOM).
Očekuje se da će svoj doprinos dati i diplomatski predstavnici Nemačke, Kanade i Norveške, kao i Slovenije preko pukovnika u penziji Antona Tunje, nekadašnjeg vojnog atašea Slovenije u Srbiji.
Ti planovi za diplomatsko-vojno-propagandnu agresiju Zapada na Srbiju, inače, proističu iz Zakona o suprotstavljanju destabilizujućim aktivnostima Irana, koji je u Kongresu SAD usvojen 27. jula.
Njime je predviđeno i osnivanje pomenutog antiruskog propagandnog fonda od 250 miliona dolara, koji, kako je navedeno u zakonu, osim u Srbiji treba da bude iskorišćen za suzbijanje ruskog uticaja i u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Gruziji, Makedoniji, Moldaviji, u tzv. državi Kosovo i u Ukrajini, kao i u članicama NATO-a i EU koje su „ranjive na uticaj Ruske Federacije“.
