Zaharova je podsetila na reakciju u sali tokom Minhenske konferencije 2015. godine, kada je ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov takođe pomenuo pitanje pridruživanja Krima u kontekstu ujedinjenja Nemačke.
„Da li je neko mogao da zamisli pre nekoliko godina da će nemačka kancelarka razrešiti složenu krimsku dilemu, pominjući je u kontekstu ujedinjenja Nemačke? Jer kada je 2015. godine Sergej Lavrov na konferenciji u Minhenu, govoreći o krimskom referendumu, podsetio da je ’ujedinjenje Nemačke održano bez ikakvog referenduma, a mi smo bili aktivne pristalice toga‘, publika je obamrla od negodovanja — salom je prošao talas šuškanja, koje je prešlo u žagor. Sada pominjanje Krima i ponovnog ujedinjenja Nemačke, i iako nespretno izraženo, predstavlja gledište nemačkog rukovodstva“, napisala je Zaharova na svojoj stranici na Fejsbuku.
Ona je dodala da „sada imamo dodatni čvrsti argument koji jasno ukazuje na istorijsku pravdu onoga što se dogodilo“.
Zaharova se, takođe, našalila da bi tema sa „ruskim hakerima“ mogla ponovo da se pojavi nakon reči Merkelove o Krimu.
„Ali, sa druge strane, ne isključujem mogućnost da sutra nemački mediji napišu da su ’ruski hakeri‘, kojima Nemce aktivno zastrašuju, ovog puta hakovali server ne predizbornog štaba, već direktno kandidata? Svakako i u jednom i u drugom slučaju bi čika Frojd bio zadovoljan“, rekla je Zaharova.
Juče je nemačka kancelarka Angela Merkel, u intervjuu za „Frankfurter algemajne cajtung“, komentarišući pitanje ujedinjenja Krima, izjavila da je to isto kao da se u vreme DDR pomirilo sa postojanjem dve nemačke države, umesto da se težilo ujedinjenju.
Krim je postao deo Rusije u martu 2014. nakon referenduma održanog nakon državnog prevrata u Kijevu. Za ujeinjenje sa Rusijom glasalo je 96,77 odsto građana Republike Krim i 95,6 odsto stanovnika Sevastopolja.
