Kako se dodaje, aktivisti najveće katalonske platforme za nezavisnost „Asemblea nasional katalana“ imaju pune ruke posla. Na sve strane prodaju se majice i šareni bedževi sa natpisom „Si“ (da), rekviziti za velike demonstracije 11. septembra, koje se održavaju na katalonski nacionalni praznik Diadu.
„Dojče vele“ navodi da od 2012. svake godine stotine hiljada građana demonstrira tražeći nezavisnost Katalonije. Učesnici demonstracija ove godine će se okupiti na dve centralne ulice u Barseloni koje se ukrštaju i tako simbolizuju veliki izborni znak „X“.
Ovogodišnje demonstracije su potpuno u znaku planiranog referenduma. Ta severoistočna oblast Španije 1. oktobra želi da odluči o svojoj nezavisnosti na referendumu koji je španski Ustavni sud po ubrzanom postupku proglasio nelegalnim.
I pored žestokog protivljenja opozicije i Vlade Španije, Parlament Katalonije u sredu je usvojio zakon neophodan za održavanje referenduma.
„Bio je to veliki trenutak. Pred velikim smo promenama i utvrđujemo novi pravac naše budućnosti. Političari su konačno bili u službi naroda“, kaže Žaume Angeri, koji je za sebe i ženu kupio majice.
„Cunami demokratije“
„Dojče vele“ navodi da je raspoloženje dobro među zagovornicima referenduma, i pored krize u zemlji koju je izazvala rasprava o nezavisnosti i posledica koje prete odgovornima za raspisivanje referenduma. Špansko državno tužilaštvo uz pomoć policije nastoji da spreči pripreme za referendum i preti tužbama zbog neposlušnosti, zloupotrebe službenog položaja i trošenja javnih sredstava. Za to su u Španiji predviđene kazne.
Vlada Katalonije, međutim, ne odstupa.
„Na cunami tužbi i sudskih procesa odgovorićemo cunamijem demokratije“, izjavio je katalonski premijer Karlos Pudždemon, nakon teških reči koje su se stigle iz Madrida.
Pokret za nezavisnost već godinama jača u tom dobrostojećem delu severoistočne Španije, piše „Dojče vele“. Pored nade da će taj region biti uspešniji ukoliko njegov novac ne bude odlazio u siromašnije delove Španije, veliku ulogu igraju i emocionalni razlozi. Mnogi Katalonci negoduju zbog nedovoljnog uvažavanja njihove kulture i njihovog jezika. Separatisti smatraju da ih Madrid politički ne shvata dovoljno ozbiljno.
Navodi se da se na katalonskoj televiziji i dalje emituju spotovi koji pozivaju na referendum, a pripreme za izjašnjavanje građana se nastavljaju. Za 24 časa, koliko je prošlo od usvajanje zakona do njegove suspenzije od strane Ustavnog suda, prijavilo se oko 16.000 dobrovoljaca. Podršku katalonskom premijeru uputilo je 560 opština koje su spremne da pripreme i sprovedu referendum, iako zbog toga mogu da budu krivično gonjene.
„Gotovo je nemoguće sprečiti da 1. oktobra budu otvorena glasačka mesta i postavljene glasačke kutije“, ocenjuje pravnik Havijer Arbos.
On dodaje da bi „španske bezbednosne snage u tom slučaju na dan referenduma zaista morale da spreče pristup biralištima i da zaplene glasačke kutije“.
„Bila bi to ružna slika koja bi otišla u svet, a to Španija svakako nastoji da izbegne“, veruje Arbos.
Slučaj kolonija
Međutim, Arbos i drugi pravnici sumnjaju u pravnu održivost referenduma, piše „Dojče vele“. Referendum se poziva na pravo naroda na samoopredeljenje. Prema ustanovljenoj praksi to se isključivo odnosi na bivše kolonije, odnosno na ljude koji su potčinjeni zbog svoje etničke pripadnosti. Kao jednostrano glasanje van pravnih okvira taj referendum ne ispunjava uslove koje propisuje Venecijanska komisija.
Vladu Katalonije, međutim, ne brinu pravni problemi. Ona je najavila da će u slučaju da referendum prođe dobro, dva dana kasnije proglasiti nezavisnost. Pritom je svesna težine koju imaju međunarodne reakcije. To se osećalo i uoči praznika Diade.
Reporter „Dojče velea“ navodi da žena na planu grada pokazuje gde će u ponedeljak stajati sa svojom prijateljicom, kako bi se u centru Barselone formirao veliki „X“ kao simbol za to šta će na referendumu biti upisano na listiću.
„Moramo da pokažemo svetu da je ovo demokratski i miran pokret. Samo tako možemo da očekujemo podršku“, kaže ona i vadi šareni bedž na kojem piše „da“.
