Naučnici su istraživali šta se to tačno dešava u našem mozgu kako bi pronašli odgovor na pitanje šta pokreće ovu aktivnost nakon što vidimo druge kako zevaju.
Tim univerziteta u Notingemu otkrio je da je ključan deo mozga odgovoran za motoričke funkcije. Primarni motorni korteks takođe igra važnu ulogu u slučajevima kao što je Tureteov sindrom. Naučnici kažu da bi razumevanje „zaraznog zevanja“ moglo pomoći u razumevanju i tog i sličnih poremećaja. Zarazno zevanje je uobičajeni oblik ehofenomena, automatske imitacije drugih.
Isti slučaj je i kod Tureteovog sindroma, ali i epilepsije i autizma. Zarazno zevanje nije svojstveno samo ljudima.
I životinje, uključujući pse i šimpanze, takođe su podložne ovom fenomenu, kažu naučnici. Ali razlog zbog kojeg se zevanje širi od osobe do osobe, ili od životinje do životinje, ostaje nepoznat.
Da bi testirali šta se odvija u mozgu tokom fenomena, pratili su 36 dobrovoljaca koji gledaju druge dok zevaju. U studiji objavljenoj u časopsu „Kjurent bajolodži“ nekima su rekli da je dobro zevati, dok su drugima tražili da pokušavaju da se suzdrže.
Potreba za zevanjem bila je različita od osobe do osobe, zavisno od rada njenog primarnog motornog korteksa. Koristeći spoljne transkranijalne magnetne stimulacije bilo je moguće meriti „osetljivost“ ili sklonost ka zevanju.
Ove struje bile su namenjene stimulaciji motoričkog korteksta, za koji se smatra da kontroliše zevanje. Tokom eksperimenata učesnici su zamoljeni da procene koliko je intenzivan nagon za zevanjem bodovanjem na skali. Kada su bili zamoljeni da odole zevanju, nagon za zevanjem se povećao.
Sklonost ka zevanju povezan je, dakle, sa nivoima moždane aktivnosti u motoričkom korteksu — što je ona veća, veća je i verovatnoća da će osoba zevnuti. Profesorka kognitivne neuropsihologije Džordžina Džekson, koja je radila na studiji, rekla je da bi rezultati studije mogli da imaju široku upotrebu.
„Kod Tureteovog sindroma, ako smanjimo osetljivost, mogli bismo doći i do manje tikova, a to nam je cilj“, kazala je.
Profesor Stefan Džekson je dodao: „Ako uspemo da shvatimo kako izmene u kortikalnoj osetljivosti dovode do neuronskih poremećaja, možda bismo mogli i da ih obrnemo. Tražimo personalizovane tretmane bez lekova, koristeći TMS koji bi mogao da bude efikasan u modulaciji disbalansa u mrežama mozga.“
Istražuju i vezu između empatije i zevanja, a pomoću TMS-a bi mogli doći do „novog pristupa“.
„O zevanju još uvek znamo relativno malo. Različite studije su predstavile veze između zaraznog zevanja i empatije, ali su ta istraživanja još uvek nedosledna“, kazao je dr. Andrev Galup.
„Trenutna otkrića idu u prilog dokazima da to možda i nije povezano.“
Izvor: Info.ks.
