Indikativno je da se posle poraza DAEŠ-a u Siriji ova teroristička organizacija pojavljuje u drugim regionima sveta. Na Filipinima, na primer, još početkom prošle godine, nekoliko islamističkih grupa na južnom filipinskom ostrvu Mindanao zaklelo se na vernost teroristima, a u maju ove godine počele su veliki napad na grad Maravi.
U Mjanmaru je takođe počeo krvavi konflikt između muslimana i budista. Neskloni teorijama zavere, ipak, moramo da primetimo da su novi konflikti izbili na Filipinima, čiji predsednik Rodrigo Duterte gaji izrazito antiamerički stav i približava svoju zemlju Kini i Rusiji, dok je Mjanmar od velike važnosti za kineske nacionalne interese.
DAEŠ je u Siriji poražen, a Rusija je u regionu Bliskog istoka postala gospodar situacije, kaže Stevan Gajić sa beogradskog Instituta za evropske studije.
Za to vreme, žarište svetske politike prebacuje se u azijsko-pacifički region, kome pripadaju Mjanmar i Filipini.
Sa pomeranjem političkog težišta seli se izgleda i DAEŠ. Njegovo delovanje na Filipinima najavljeno je preko britanskog časopisa „Rumija“, kaže stručnjak za terorizam Dževad Galijašević, u kome je objavljen intervju sa komandantom filipinskog DAEŠ-a.
Ovaj časopis Galijašević karakteriše kao britanski obaveštajni projekat koji izlazi u ime DAEŠ-a.
„Kada govorimo o DAEŠ-u, imamo njegovu geopolitičku upotrebu na različite načine. Jedan je i ovaj, da vi u ime DAEŠ-a stvarate određene krizne situacije i pravite propagandnu matricu i da relevantno, preko društvenih mreža, preko prihvatanja odgovornosti za terorističke akcije kažete — Da, mi smo DAEŠ i mi smo to uradili. Relevantnost izvora u tome je uvek bila upitna, a iza upotrebe te terorističke organizacije i njegove zloupotrebe i nastupanja u njegovo ime stoje zapadne obaveštajne službe, stoje američki interesi“, tvrdi Galijašević.
Pitanje Južnog kineskog mora, preko koga se preveze oko 70 odsto robe u svetu, jeste od izuzetnog strateškog značaja za Ameriku, kaže Galijašević i podseća da je američki politikolog Semjuel Hantigton pre više decenija očekivao svetski rat zbog američkih interesa u Južnom kineskom moru i sukobe velikih sila u tom području.
DAEŠ je, prema Galijaševićevim rečima, prevashodno brutalna vojno-politička organizacija, pa tek potom teroristička, ali i sredstvo za realizaciju ciljeva američke politike u azijsko-pacifičkom regionu.
„Amerika je stvorila ovaj format DAEŠ-a kakav znamo kao moćnu vojno-političku organizaciju. On to nije bio dok Amerikanci nisu, posle 2013/14 napravili aranžmane sa njima, i oni upravo ne žele da teroristi nestane. Ne žele da on bude poražena, mrtva organizacija, nego žele da bude upotrebljena za njihove geopolitičke interese“, objašnjava Galijašević.
Amerika zato avionima, pod plaštom letova ka Južnoj Koreji, prebacuje ljudstvo, opremu i tehniku DAEŠ-a u azijsko-pacifički region, kaže Galijašević. O tome govori i Gajić. Rusija je, kaže Gajić, registrovala nekoliko noćnih letova američkih letelica.
„Indicije su da su neki od glavara DAEŠ-a spaseni, da ih je Amerika spasila. S druge strane vidimo da se ćelije DAEŠ-a pojavljuju i u Avganistanu, ali i na Filipinima. Ono što je moguće u budućnosti, to je da se dogodi pobuna na širem području centralne Azije“, kaže Gajić.
Gajić podseća na dugu istoriji saradnje američke obaveštajne zajednice i islamskih fundamentalista, koja je počela tokom avganistanskog rata. I DAEŠ se može, kaže Gajić, posmatrati kao sredstvo američke politike, ali ne misli da Amerika u potpunosti kontroliše tu teroristički organizaciju.
„To sredstvo koje su koristili i sa kojim su flertovali, ali, suštinski, mislim da ukoliko bilo ko u Vašingtonu ima iluzije da može kontrolisati DAEŠ pravi veliku grešku. Najveća moć militanata nije u oružju, već u ideologiji, u veri njenih pripadnika koji su, tokom nekoliko godina rata u Siriji tu stvar raširili toliko da je ona postala eksteritorijalna i da ljudi iz bilo kog dela sveta mogu da im pristupe privučeni idejom“, kaže Gajić.
Pored toga što je na Filipinima formirao kalifat, DAEŠ je najavio osnivanje slične tvorevine i u Španiji, kaže stručnjak za terorizam Milan Pašanski, koji očekuje pojavu DAEŠ-a i u kineskoj pokrajini Sinkjang, pretežno naseljenoj muslimanima Ujgurima, kako bi se Kini ubacio kamičak u cipelu da bi se manje bavila Južnim kineskim morem.
„Po meni, može se očekivati da će na brojnim mestima, tamo gde se interesi obaveštajnog sektora i DAEŠ-a podudaraju, doći do nekih novih klica terorizma, koje će se, u zavisnosti od toga koliko lokalni sistemi bezbednosti budu spremni za to, razvijati ili biti u korenu zatrte. Međutim, propašću DAEŠ-a daleko da je terorizam sa islamskim predznakom poražen. On će se još više aktivirati da bi i sebi i drugima dao do znanja da je daleko od izdisaja i propasti na globalnom planu“, kaže Pašanski.
U svaku zemlju koja je ophrvana unutrašnjim sukobima u određenom trenutku ubacuju se obaveštajne strukture drugih zemalja koje nastoje da preusmere politiku zemlje u kojoj vladaju sukobi. Ako se radi o zemljama koje vode antiameričku politiku ili politiku koja nije na liniji Vašingtona, a pogotovo u zemljama u kojima vlada sukob muslimana sa drugim verskim grupama, američka obaveštajna zajednica ubacuje radikalni islam kao sredstvo svoje politike, kaže Pašanski.
Ako je tačna informacija da je fondacija Hilari Klinton pomagala stvaranje DAEŠ-a, što je u javnost procurilo putem Vikiliksa, to je frapantan podatak, kaže Pašanski, koji takođe podseća na saradnju SAD i avganistanskih mudžahedina.
Amerikanci su pokušali da radikalni islam gaje, kaže Pašanski, u laboratorijskim uslovima ne bi li ga ubacio u područja kao što je Južni Kavkaz, Čečenija, Sinkjang ili Filipini, kako bi globalnim rivalima stvorio lokalne probleme. Međutim, ne treba zaboraviti da islamski fundamentalizam u datom trenutku može da izneveri, kao što je to učinio Bin Laden, zaključuje Pašanski.
