Rusija je 1993. godine odbacila politiku ”nećemo upotrebiti prvi“ nuklearno oružje, koja potiče iz sovjetskog vremena. Dvehiljadite godine Rusija je izradila doktrinu prema kojoj bi Moskva mogla da upotrebi nuklearno oružje u slučaju da protivnička armija u napadu velikih razmera preti da uništi njene oružane snage. Ta doktrina je 2010. godine promenjena, tako da, kako navodi list, Moskva sada može da upotrebi nuklearno oružje u situacijama ”koje mogu da dovedu u opasnost samo postojanje države“.
Iako se u izveštaju korporacije RAND navodi da Rusija može da osvoji baltičke zemlje prilično lako, u njemu ne piše ništa o tome šta bi se dogodilo kada bi NATO odlučio da odgovori.
”Nešenel interest“ upozorava, pozivajući se na izveštaj, da bi Alijansa u takvoj situaciji imala malo dobrih varijanti: ”morala bi ili da pređe u krvavu kontraofanzivu, prepunu rizika, ili da ponovo uđe u stanje hladnog rata, ili da prizna taktički poraz koji bi povukao neodređene, ali prilično katastrofalne posledice kako za Alijansu tako i za baltičke narode“.
Američki list smatra da bi najverovatniji odgovor na rusku intervenciju bila kontraofanziva, a u tom slučaju bi, prema oceni autora članka, ”ruske oružane snage pretrpele ogromne gubitke ili bi bile sasvim uništene“.
Ako bi snage NATO-a bombardovale teritoriju Rusije, Moskva bi mogla da zaključi da je država u opasnosti. U takvim okolnostima, prema mišljenju autora ovog članka, Rusija bi mogla da upotrebi arsenal svog taktičkog nuklearnog naoružanja.
Prema podacima Istražne službe Kongresa, nakon okončanja Hladnog rata, Moskva je počela postepeno da uništava svoj nestrateški nuklearni arsenal, ali Rusija i dalje ima oko četiri hiljade jedinica taktičkog nuklearnog naoružanja. Drugi analitičari tvrde da Rusija ima samo dve hiljade jedinica takvog naoružanja, navodi list.
