Ne znamo da li će Ramuš Haradinaj ubuduće iznad kamina u dnevnoj sobi držati sliku Badžeta Pacolija, ali je izvesno da je sinoć, prvi put od završetka izbora na Kosovu, blaženo zaspao, jer je napokon uspeo da obezbedi većinu i dobije blagoslov za sastav nove vlade Kosova od Hašima Tačija, takozvanog predsednika Kosova.
U novoj vladi Ramuša Haradinaja učestvovaće i Srbi. Tri ministarstva, mesto potpredsednika Skupštine Kosova i mesto zamenika premijera. Spolja gledano, čini se da su Srbi prilično dobro prošli. Međutim, ono što ostaje nepoznanica jeste da li će i šta nova Haradinajeva vlada učiniti za Srbe na Kosovu.
Ono što smo dosad čuli od, već izvesno, novog premijera Kosova tokom izborne kampanje nisu baš reči ohrabrenja za srpsku zajednicu na Kosovu: prekid briselskih pregovora, bez formiranja ZSO… Najjača, međutim, opaska koju je dao posle izbora na konto Srba jeste da nije on doveo Srbe u parlament, već ih je tu zatekao, te da ne treba niko da mu spočitava zašto sada mora sa njima da sarađuje.
Ako bismo se rukovodili samo ovim Haradinajevim rečima, očekivano bi bilo da Srbi ne podrže Haradinaja. Međutim, ako stvari sagledamo malo dublje, činjenica je da će vladu u Prištini možda voditi Ramuš Haradinaj, ali će o svemu odlučivati — Srbi. Jer četiri Pacolijeva poslanika jesu rešila problem sa većinom u parlamentu u korist Haradinaja, ali fakat je da to ništa ne bi pomoglo da devet srpskih poslanika nije dalo podršku.
Haradinaj je još u kampanji najavio da će prvo na listi prioriteta nove vlade biti formiranje vojske Kosova. Tu je i plan da Kosovo aplicira za članstvo u Interpolu, a nije nemoguće da pokušaj i sa Uneskom. Zajednica srpskih opština koja čeka da se realizuje duže od dve godine, a koja je kruna Briselskog sporazuma, obaveza je koju će Haradinaj morati da ispuni ako bude želeo da zadrži fotelju premijera. Dakle, ako sve ovo imamo u vidu, da li je trebalo da Srbi podrže Haradinaja?
Milovan Drecun, predsednik Odbora za Kosovo i Metohiju u Skupštini Srbije, kaže da bi Srbi, odnosno Srpska lista, bili na većem gubitku da ne učestvuje u vlasti. On ne spori da je za Srpsku listu i uopšte za Srbiju, kada je u pitanju Haradinaj, problem to što je nesumnjivo reč o ratnom zločincu koji nije osuđen, ali koji je dobio mandat da može da učestvuje u političkom životu i da formira deo izvršne vlasti na Kosovu.
„Haradinaj će svakako postići svoj politički cilj da bude takozvani premijer, a međunarodnoj zajednici će prikazati da je to takozvana vlada u kojoj učestvuju i srpski predstavnici — što joj daje multietničnost. S druge strane, Srbi svojim učešćem mogu da spreče jednostrana rešenja, kao što je zakon o vojsci Kosova, mogu da poboljšaju i bezbednost ali i prosperitet srpskog naroda na Kosmetu jer će držati važna ministarstva preko kojih mogu da utiču na položaj srpskog naroda. Sa druge strane, ova takozvana vlada će apsolutno zavisiti od podrške Srpske liste. Bez nje, ona neće moći da postoji, dakle može biti srušena. Kapacitet poslanika Srpske liste se diže na maksimalan nivo, tako da ovoga puta ne mogu samo da budu sredstvo za pokazivanje pred međunarodnom zajednicom, kako je to bilo u prošlom sazivu, već će ono što je dogovoreno morati da bude realizovano“, ubeđen je naš sagovornik.
On, takođe, ne spori da je kod Srpske liste bilo pitanje da li biti izvan tih institucija ili učestvovati u njima. Ali interes Srba je bio, ističe Drecun, da se politički vakuum (na Kosovu) prekine kako bismo imali pun institucijalni kapacitet za nastavak priče o normalizaciji odnosa, i da možemo da zahtevamo stvaranje Zajednice srpskih opština (ZSO). Veliko je pitanje, dodaje naš sagovornik, šta bi bilo da je „Samoopredeljenje“ formiralo vladu, jer se tu, kako naglašava, radi o snažnim ako ne i većim ekstremistima kada je u pitanju odnos prema srpskom narodu, briselskom procesu i ZSO. Međutim, doza opreza uvek postoji.
„Ono što je neizvesno jeste kakve će stavove vladajuća koalicija, njen albanski deo, zauzeti kada se radi o formiranju ZSO, o nastavku procesa normalizacije odnosa u Briselu, jer su se čule suprotne izjave. Hašim Tači je bio za formiranje ZSO i nastavak procesa normalizacije, dok je Haradinaj čak pretio dovršavanjem etničkog čišćenja Srba“, ističe Drecun.
Otkrivena je završna lista ministarstava Ramuševe vlade koja će pripadati različitim strankama koalicije PAN-AKR, koja će imati 22 ministarstva. Najviše ministarstava će pripasti PDK, kao najvećoj stranci, čak šest, dok će Srpska lista imati tri ministarstva i mesto potpredsednika Vlade. Srbima su na raspolaganju Ministarstvo za povratak, Ministarstvo administracije lokalne samouprave i Ministarstvo poljoprivrede.
