Mogućnost uvođenja mirovne misije na jugoistoku Ukrajine sve je izvesnija nakon što je ruski predsednik Vladimir Putin izjavio da podržava tu inicijativu, ali uz uslov da nju čine pripadnici OEBS-a, kao i da budu pozicionirani na liniji razgraničenja sa Donbasom i nigde drugde.
Rusija je odmah nakon izjave Putina uputila Savetu bezbednosti nacrt rezolucije o uvođenju mirovnjaka, a kako je najavio stalni predstavnik Rusije pri UN Vasilij Nebenzja, konsultacije o tom dokumentu će ubrzo započeti, i to na nivou stručnjaka, kako bi se diskusija potom prenela i na nivo stalnih predstavnika.
Ubrzo zatim se oglasio i Kijev, a ambasador Ukrajine pri UN Vladimir Elčenko rekao je da će njegova zemlja razmotriti ruski predlog ukoliko se u obzir uzme stav Ukrajine, ali i da bi u suprotnom Kijev mogao sam da predloži svoj nacrt rezolucije o mirovnjacima. Međutim, šef ruske diplomatije Sergej Lavrov upozorio je da uvođenje mirovnjaka može da bude realizovano, ali isključivo uz saglasnost narodnih republika Donjecka i Luganska.
Vojni analitičar Aleksandar Pilajev, međutim, kaže da još nije poznato čime će se baviti mirovnjaci u Donbasu, jer to izričito zavisi od mandata koji će dobiti od Ujedinjenih nacija. Štaviše, naglašava on, veliko je pitanje da li će mirovnjacima biti dozvoljeno korišćenje oružja.
„Putin je ponudio da mirovnjaci budu razmešteni na liniji razgraničenja između Ukrajine i samoproglašenih donbaskih republika sa ciljem da zaštite pripadnike misije OEBS-a, kako bi oni bez ikakvih prepreka pratili situaciju u tom delu zemlje. To bi bio veoma odmereni mandat, jer u ovom slučaju mirovnjaci ne bi mogli implicitno da stanu na stranu Kijeva ili samoproglašenih republika“, navodi Pilajev.
Pilajev smatra i da bi na liniji razgraničenja trebalo koristiti i bespilotne letelice, s obzirom na to da ukrajinska vojska, kako ističe, često krši primirje uz pomoć minobacača, koji su montirani na veoma pokretna vozila. Sagovornik Sputnjika podseća i da se o uvođenju mirovne misije na jugoistoku Ukrajine govorilo i na proleće 2015. godine, ali Kijev je tada bio izričito protiv te inicijative.
Prema njegovim rečima, ponovno pokretanje ovog pitanja rezultat je pregovora pomoćnika ruskog predsednika Vladislava Surkova i specijalnog izaslanika SAD za Ukrajinu Kurta Volkera, koji su održani u avgustu u Minsku.
„Pripadnici OEBS-a su veoma često zatvarali oči na određene činjenice, a dolazak mirovnjaka bi mogao da ih prisili da budu objektivni. To bi bio korak ka implementaciji Minskog sporazuma, to jest ka promenama u ukrajinskom zakonodavstvu i mirnoj reintegraciji Donbasa, koja potpuno isključuje rizik genocida nad lokalnim stanovništvom. Koliko vidim, vlasti u Lugansku i Donjecku su spremne da prihvate tu inicijativu. Što se tiče takozvanih ukrajinskih dobrovoljačkih bataljona, njihovo mišljenje ne bi trebalo da interesuje ozbiljne političare“, zaključuje Pilajev.
Inače, na inicijativu za uvođenje mirovne misije na jugoistoku Ukrajine veoma je pozitivno reagovala i celokupna međunarodna zajednica. I ministar spoljnih poslova Nemačke Zigmar Gabrijel je, komentarišući predlog predsednika Rusije, izjavio da šansu treba iskoristiti i da je svetu potrebna politika slabljenja napetosti.
