U nastavku svog iskaza Bratislav Dikić je kazao da mu 16. oktobra nije nuđen sporazum o priznanju krivice. On je ponovio da je specijalni državni tužilac Milivoje Katnić tražio od njega da opozove grupu „sa kojom je došao“, ali da je on objasnio da nije ni sa kim došao, osim sa svojom prijateljicom Kristinom Hristić.
„Naravno da nisam znao da postoji bilo kakva grupa. Ovo za šta sam optužen sam saznao od specijalnog državnog tužioca“, ispričao je Dikić.
Na pitanje advokata Petronijevića koje funkcije je tokom karijere pokrivao u MUP-u Srbije, Dikić je objasnio da je obavljao poslove od policajca do generala policije i da je bio pomoćnik direktora policije. Takođe, rekao je da je bio komandant Žandarmerije Srbije i da je 23 godine bio u antiterorističkim jedinicama.
Dikić je naveo da je prvi put čuo za Demokratski front u tužilaštvu, ali da se ne može sjetiti tačno kada. On je kazao da je tokom karijere imao odličnu saradnju sa MUP-om Crne Gore.
Na pitanje advokata da li je moguće izvesti državni udar na način kako je to opisano u optužnici, Dikić je rekao da je to nemoguće. „Ovo je neko organizovao sa nekim ciljem, a ne da se izvede državni udar. Ne može šačica ljudi da dođe preko noći i izvede državni udar. To u 99 odsto slučajeva radi vojska“.
Dikić je takođe naveo da je tokom karijere obezbjeđivao visokorizične skupove u Srbiji kao šef žandarmerije.
Drugi po redu optuženi, Miloš Jovanović je najavio da će sam iznijeti odbranu i takođe se izjasnio da nije kriv.
Jovanović je kazao da ga je Sinđelić unajmio da pirotehnikom i molotovljevim koktelima ruinira neku zgradu, ali da on to nije uradio.
Jovanović kaže da je jedina motivacija bila novac i da je za to dobio 500 evra od Sinđelića. On je kazao da je u Podgoricu stigao 18. oktobra, a da je Sinđelić od njega to tražio 16. oktobra.
„On je meni spominjao neku revoluciju, ali sam znao da su to ćorava posla“, naveo je Jovanović.
Jovanović je takođe prepričao dio razgovora Ristića i Sinđelića. „Ristić je pitao Sinđelića kakav je to amaterizam da ne može da prebaci grupu ljudi u Crnu Goru“. On je kazao da se taj susret Ristića i Sinđelića desio u Beogradu 16. oktobra.
Jovanović je kazao da je Dikića prvi put vidio u sudnici, a Ristića samo jednom kada je pričao sa Sinđelićem.
Jovanović je kazao da mu je to bilo prvi put da dolazi u Podgoricu i da je došao pješice do zgrade „koja je izgledala kao stambeni objekat“. Optuženi je kazao da na tom objektu nije vidio nikakva politička obilježja, već da je izgledala kao obična kuća. On kaže da nije znao da na tom mjestu nisu prostorije političke partije.
Jovanović je kazao da on nije prihvatio Sinđelićev zahtjev da 16. oktobra ode u Podgoricu, obuče uniformu crnogorske policije i tuče se ukoliko Milo Đukanović pobijedi na izborima.
„Sinđelić je tražio 50 momaka koji bi obukli uniforme crnogorske policije i tukli se“, kazao je optuženi.
Jovanović je kazao da je sa Sinđelićem išao po kafanama, ali da nisu bili naročito dobri drugovi. „On je na svako moje pitanje odgovarao sa: gledaj svoja posla“.
Jovanović navodi da je Sinđelić oko podneva 16. oktobra tražio od njega da ide u Crnu Goru da se tuče sa policijom. On je kazao da su 16. oktobra bili u Beogradu i Požarevcu.
Sutkinja Mugoša nije dozvolila Jovanoviću da odgovori kako je došao u Crnu Goru pored crvene Interpolove potjernice, na šta je burno reagovao advokat odbrane kazavši da predsjednica sudskog vijeća sugeriše Jovanoviću kako da odgovori.
Pretres je prekinut u 14.15 časova i nastavlja se u petak u 9 časova.
