Tokom prethodnih godina Iran je modernizovao i dodatno razradio više serija različitih modifikacija raketa malog dometa, odnosno taktičkih i operativno taktičkih raketa.
Pa ipak, fokus je stavljen na balističke rakete koje mogu da pogađaju ciljeve na većoj udaljenosti. Na osnovama porodice raketa „Šehab“, a uz pomoć severnokorejskih tehnologija, Iranci su uspeli da stvore novu raketu „Šehab 3“ dometa do 1.700 km. Od te porodice se odvojila nova serija „Gadr“ različitih modifikacija dometa od 800 do 3.000 kilometara. Teheran planira takođe da unapredi i samu porodicu „Šehab“ kako bi joj domet bio do 6.000 kilometara. Mada, stručnjaci su tu prilično skeptični i misle da su iranski stručnjaci iscrpeli sve mogućnosti tih raketa.
Ali, generalno gledano, Iranci su postigli značajne rezultate i uspehe u raketnoj sferi. Stvorili su čitavu liniju, odnosno više od 20 modifikacija raketa različitih klasa. Sve su one mobilne i veoma dobro adaptirane za delovanje na najrazličitijim terenima koji se mogu naći u Iranu. Predviđene su i baze za čuvanje tih raketa, one su dobro maskirane i opremljene, ali i zaštićene sistemima PVO.
Raketni potencijal Islamske Republike Iran predstavlja realnu opasnost za sve potencijalne neprijatelje. A to svakako brine i plaši „drugu stranu“. Tim pre što sada posebnu opasnost predstavlja raketna alijansa Irana i Severne Koreje koja pokazuje visoki tempo razvoja raketnih tehnologija u tim zemljama. Tesna iransko-severnokorejska saradnja u ovoj sferi može da pomogne Teheranu da realizuje sve svoje ambiciozne planove koji se tiču usavršavanja raketnog programa.
Bez obzira što iranski program ne narušava međunarodne pravne norme, zbog povećanja potencijala na Bliskom istoku, koji je konstantno bure baruta, ipak se mora priznati da taj program predstavlja i opasnost. Balističke rakete srednjeg dometa mogu biti oružje za masovno uništenje. Što se tiče raketa velikog dometa i nuklearnog oružja — to je lice i naličje jedne iste medalje: oni ne mogu jedni bez drugih. Posedovanje svih tih vidova raketa jeste najpre znak za upozorenje i obuzdavanje neprijatelja.
Sva pitanja koja se tiču daljeg razvoja ili pak obustave tog programa na kojem Teheran godinama istrajava trebalo bi da budu predmet međunarodnih pregovora, naravno sa učešćem Irana i poželjno u okviru UN.
Trebalo bi dodati da raketni program podržavaju sve političke struje unutar Irana. Taj program je zajednički imenilac i najljućih političkih protivnika i zajedno sa nuklearnim programom on predstavlja najveći nacionalni ponos.
