O tome šta ovo poskupljenje znači za EPS ali i za potrošače, kao i za druge trgovce strujom, u današnjoj emisiji „Energija Sputnjika“ Jelica Putniković razgovara sa Ljiljanom Hadžibabić, stručnjakom za energetiku, koja je karijeru započeli pre tri decenije u EPS-u, radila u Ministarstvu rudarstva i energetika a sada je u Agenciji za energetiku Srbije.
Mada svaka najava poskupljenja uvek izaziva komentare o tome kako će se skuplja električna energija odraziti na životni standard građana, bavićemo se i temom same cene — u srpskim uslovima. Kako se o određuje procenat poskupljenja, ko donosi odluke o poskupljenju — Vlada Srbije ili Agencija za energetiku, koliko na poskupljenja utiču zahtevi MMF-a, da li je struja u Srbiji mogla i trebala da poskupi i više od ovog procenta… Nije tajna da Vlada Srbije čuva standard građana cenom električne energije. Da li je to na štetu EPS-a i ako jeste — koliko ?
Da li AERS prilikom određivanja procenta dozvoljenog poskupljenja posebno ocenjuje poslovanje EPS-a? Šta preporučujete poslovodstvu EPS-a da bude efikasniji i profitabilniji?
Da li je sadašnja cena i da li će cene posle poskupljenja biti dovoljne da obezbede da EPS bude konkurentan na tržištu i ubuduće?
Šta je potrebno da EPS uradi kako bi ponovo bio lider u tržišnoj utakmici u zemlji i region? Može li EPS ponovo biti izvoznik struje?
Kritičari poskupljenja struje tvrde da nije argument to što je u Srbiji struja i posle korekcije najjeftinija u Evropi, jer su nam i plate i standard najniži. Kako im objasniti da je struja roba koja mora imati cenu koja se ne formira na osnovu standarda potrošača već troškova poslovanja i niz drugih parametara?
Ima i onih koji smatraju da EPS treba ređe da „čita“ potrošnju struje. Neki predlažu ukidanje blok tarife…
