Zbog sve dramatičnijeg razvoja situacije na Dalekom istoku, Abeova vlada u Tokiju verovatno će odobriti šesto povećanje budžeta od 2012. Novac je namenjen unapređenju odbrane balističkim raketama, planirana je kupovina šest nevidljivih lovaca F-35, četiri transportne letelice MV-22 „osprej“, podmornice i dva manja ratna broda.
„U ratovima nekada izuzetno snažna i surova, japanska vojska danas je jedinstvena u svetu zbog mnogih specifičnosti koje su posledica uvođenja pacifističke ideologije posle Drugog svetskog rata. Jedna od tehnološki najrazvijenijih zemalja sveta danas se našla u nezavidnom položaju. Zakoni Japan ograničavaju u razvoju i izvozu naoružanja i vojne opreme, što se u trenutnoj situaciji sa Severnom Korejom otkriva kao veliki problem“, kaže za Sputnjik vojni analitičar Aleksandar Radić.
„To jako otežava funkcionisanje japanskog odbrambenog sistema. Stvari koje su potpuno normalne za druge zemlje kada razvijaju raketu ili brod jeste da razmišljaju o tržištu kako bi zaradili na tome, a Japanu su samo trošak bez ekonomske komponente izvoza. Oni su tradicionalisti, drže se propisa, potrebne su ustavne promene koje su jako kontroverzne“, kaže Radić.
Valerij Kistanov, Šef centra za japanska istraživanja Ruske akademije nauka, objašnjava da Japan želi da pojača efikasnost snaga samoodbrane, ali da trenutno ne radi na njihovoj transformaciji u vojsku koja poseduje i ofanzivno naoružanje. Ipak, stvari se menjaju, prošle godine proširen je pojam ’kolektivna samoodbrana‘“, kaže Kistanov za Sputnjik.
„To znači da japanske snage mogu da učestvuju u zajedničkim operacijama sa američkim snagama van ostrva, ukoliko Tokio proceni da postoji pretnja za nacionalnu bezbednost. Recimo, Japan bi mogao da učestvuje u eventualnom sukobu u Persijskom zalivu, jer 80 odsto nafte zemlja dobija preko ove rute. Japan i dalje nema nosače aviona, balističke rakete, krstarice, nuklearne podmornice, ali nije tajna da premijer Abe želi da Japan postane, kako kaže, ’normalna zemlja‘. Za to je neophodno preispitati deveti član Ustava, koji zabranjuje Japanu da koristi svoje oružane snage u međunarodnim konfliktima“, kaže Kistanov.
Nakon što je prošle nedelje severnokorejska balistička raketa preletela preko japanske teritorije, nedostatak ofanzivnih sredstava kao sredstvo odvraćanja prema trećim zemljama shvaćen je najozbiljnije od zaoštravanja odnosa SAD i Severne Koreje.
„Posednjih godina Japanci se trude da u naoružanje uvedu ratne brodove za dejstvo na otvorenom moru i to je prirodan razvoj zbivanja pod pritiskom situacije u Severnoj Koreji i jačanjem Kine. Zaoštravanje u Južnom kineskom moru direktno će uticati na vojno jačanje Japana. Pre ili kasnije uz mnogo potrošenih reči i javnih debata oni će prevazići administrativna ograničenja nasleđena posle Drugog svetskog rata i krenuti u vojno jačanje“, smatra Radić.
Kada je reč o podeli uloga u narušenim odnosima Japana, Severne Koreje i svetskih sila, Radić naglašava da su u prvom planu zemlje regiona koje su direktno zainteresovane, a da su SAD, kao prijatelj Japana, kako kaže ’dovoljno daleko‘. Japan je ipak na direktnom udaru svakog budućeg scenarija“, kaže Radić.
„Severna Koreja određuje dinamiku odnosa u regionu Dalekog istoka, jer ona svrstava sve zemlje oko sebe u dva tabora, ’za‘ i ’protiv‘. Japan tu nema mnogo izbora i nema sumnje da će biti pragmatičan i agresivan, ako je potrebno, zato što je direktno ugrožen udarom raketa, ali i eventualnim raspadom severnokorejskog režima, drastičnog narušavanja poretka i izbegličkog talasa. SAD nemaju taj nivo vitalne ugroženosti kao Japan koji će učiniti sve za zaštitu nacionalnih interesa, ne libeći se ni pregovora, a ni upotrebe sile“, zaključuje Radić.
Šefa japanske diplomatije Taro Kono posle eksplozije hidrogenske bombe Severne Koreje, koja je mnogo jača od onih koje su 1945. godine odnele stotine hiljada života u Japanu, saopštio je da Rusija i Kina treba da pristanu na sankcije Pjongjangu, koje će možda uključiti i zabranu izvoza nafte u Severnu Koreju kao odgovor na stalna raketna testiranja.
Iako se i ovim pozivom, kao i mnogim ranijim reakcijama na dejstva Severne Koreje, Japan gotovo direktno stavio na stranu Amerike u ovom sukobu, japanski tradicionalizam ipak može da bude dobar tas na vagi budućih odnosa.
U trenutku kada se činilo da bi Rusija i Japan mogli da uđu čak i u vojni sukob zbog spora oko Kurilskih ostva, Vladimir Putin i Šinzo Abe dogovorili su se o zajedničkim ulaganjima na tom prostoru, napravivši tako presedan neviđen u novijoj istoriji, domaći zadatak za sve velike sile koje su u sporu s drugima.
Da li će mudra politika koju su pokazali Japan i Rusija i u ovoj situaciji u kojoj se našla Zemlja izlazećeg sunca vredeti više od najvećeg vojnog budžeta? To će ipak umnogome zavisiti od narednih poteza SAD
U prilog činjenici da bi Japan pre pristao da sedne za isti sto sa Severnom Korejom, ako do takvih pregovora dođe, nego kupovao oružje, ide i činjenica da se ne zalažu svi Japanci za povećanje vojnog budžeta. Iako je japanska ekonomija veoma jaka, javni dug zemlje čini 240 odsto njenog BDP-a. Opozicioni političari pozivaju Vladu da preispita odluku o povećanju vojnog budžeta i da se pozabavi socijalnim pitanjima.
