Prodavnice se nižu duž puta za Veliku džamiju u Meki, jednom od najsvetijih mesta islama, koje spuštaju roletne samo u vreme molitve, a otvaraju vrata odmah čim se džamije isprazne.
Saudijske vlasti navode da je u ovogodišnjem hadžiluku učestvovalo 2,35 miliona muslimana, od kojih je oko 1,75 miliona stiglo iz inostranstva.
Čak i na obroncima brda Arafat, gde je, kako muslimani veruju, prorok Muhamed imao svoju poslednju propoved, prodavci tepiha traže kupce među vernicima, prenosi AFP.
„Moguće je da će hodočasnici potrošiti između 20 i 25 milijardi rijala (5,3 do 6,7 milijardi dolara)“, izjavio je Maher Džamal, šef Privredne komore Meke, što bi bilo oko 70 odsto više nego prošle godine.
Džamal je rekao za AFP da se taj skok prihoda može objasniti time što je ove godine broj hodočasnika za 20 odsto veći.
Svaki od njih je u proseku trošio hiljade dolara na hranu, smeštaj, suvenire i poklone, doprinoseći tako saudijskoj privredi.
Taj porast hodočasnika nije slučajan, već deo ambicioznog plana pod nazivom „Vizija 2030“ čiji je cilj diversifikovanje saudijske privrede, koja je primila ozbiljne udarce od kako su se 2014. godine stropoštale cene nafte.
AFP prenosi ocenu istoričara Lika Šantra, koji se bavi hadžilukom u vreme kolonijalizma, da je Meka, još pre pojave islama, bila mesto za trgovce.
„To je bila oblast međunarodne razmene, gde su religija i trgovina uvek bile povezane. Do otkrića nafte, hadžiluk je bio glavni saudijski izvor prihoda“, rekao je on.
Saudijska Arabija, najveći svetski izvoznik sirove nafte, objavila je plan sa namerom da svoju privredu oslobodi zavisnosti od nafte i okrene je drugim izvorima prihoda, uključujući verski turizam.
Planom „Vizija 2030“ predviđeno je da se na hadž, koji se obavlja u određenom delu godine, privuče šest miliona hodočasnika godišnje. Pored toga, Saudijci planiraju da privuku 30 miliona vernika na Umru, manje značajno hodočašće, koje se obavlja tokom cele godine.
Pripremni radovi na širenju smeštajnih kapaciteta su već u toku.
Protekle decenije su organizovani i izvršeni građevinski radovi na proširenju džamija u Meki i Medini, na uvođenju linije podzemne železnice i na izgradnji novih nivoa oko Kabe, oko koje se sada hodočasnici kreću kroz koridore sa klima-uređajima i ventilatorima.
Ti radovi su svojevremeno pokrenuli kritike zbog narušavanja drevnih mesta i izazvali su zabrinutost zbog bezbednosti.
U septembru 2015. godine građevinski kran srušio se na hodočasnike u Velikoj džamiji i ubio 100 ljudi. Istog meseca je u stampedu izgaženo oko 2.300 ljudi.
