Iako potpuno posvećen duhovnosti, iznenađujuće je upućen u politiku. Posebno prati rusko-ukrajinsku konfrontaciju i tu, da li u šali ili ozbiljno, daje radikalni predlog: Ukrajinu treba pripojiti Rusiji!
Upoznala sam ga na planini Kongtong u kineskoj severozapadnoj provinciji Gansu gde je držao seminar za ljude željne da ovladaju drevnim tehnikama koje pomažu uspostavljanju unutrašnje harmonije, ali i dugovečnosti.
Disciplina na seminaru je kao u manastiru, a učitelj Su je neprikosnoveni autoritet. Ustaje se u pet ujutro i penje stazama ove, kako smatraju u Kini, svete daoističke planine čije litice, slično grčkim Meteorima, krase daoistički hramovi. Na vrhu, ili što bliže vrhu, dočekuje se sunce čija je energija, kaže učitelj Su, veoma važna. Dalje slede vežbe — ćigong, taj či, ali i neke manje poznate poput specijalnog načina gutanja pljuvačke, koji, objašnjava učitelj Su, jača životnu energiju ći.
Učitelj Su je nekad bio rukovodilac, ili što bi rekli na Zapadu, menadžer. U jednom trenutku odlučio je da se posveti razvoju duhovnosti i daoizmu (taoizmu), najstarijoj kineskoj religiji, koju je osnovao Huangdi, Žuti Imperator za kog se smatra da je živeo oko 2600. godine p. n. e. i kog često zovu praroditeljem svih Kineza.
Tako bar veli legenda, ali u Kini ju je teško razdvojiti od istorije, baš kao i prošlost od sadašnjosti. Sve je isprepletano: smartfoni sa gatanjem po Ji đingu, savremena i tradicionalna medicina, kineski akcioni kung fu filmovi sa pričama o mudracu Lao Ceu, za kog se veruje da je negde oko 5. veka p. n. e. bio arhivar carske biblioteke pre nego što je zauvek odjahao na bivolu na zapad ostavivši stražaru na najzapadnijoj kapiji tajanstvenu Knjigu puta i vrline, zbirku kratkih aforističnih priča oko čijeg tumačenja se naučnici i danas spore.
Odnosi Kine i Zapada
Učitelj Su pokazuje pokretom sklopljenih dlanova — krug, a onda osmica — kako se kreće zmaj.
I zmaj i kornjača su, naravno, mitski simboli i nosioci određenog principa na kojem počiva (ne samo) kineski svet. Za razliku od aždaje koju ubija Sveti Đorđe, kineski zmaj je simbol dobrog principa i kineske nacije u celini i asocira na vodenu stihiju. Kao car životinja zmaj je bio simbol snage, moći i imperatorske vlasti, a prema predanju Žuti Imperator se na kraju života pretvorio u zmaja i uzleteo u nebo.
Kornjača je pak izašla iz Žute reke i Žutom Imperatoru donela na svom oklopu pismena, osam trigrama, pa tako simboliše, između ostalog, kulturu. A kultura je ono najvažnije na čemu počivaju Kina i njena moć, kaže učitelj Su, pozivajući nas da mu se pridružimo za trpezom.
Donose nam posluženje, isključivo vegetarijansku hranu, u velikim činijama poređanim na pokretnom krugu iz koje svako u svoju, manju činiju uzima koliko želi — niko ne uzima previše, a svako na kraju ostaje sit.
Osećaj mere, baš kao i težnja ka harmoniji, unutrašnjoj i među ljudima, važan su princip kineskog poimanja sveta.
„Kineska kultura je veoma drevna, stoji na trajnim osnovama i prijateljski je nastrojena prema drugim kulturama“, objašnjava mudri daos.
Pitam ga i o Srbiji, ali priznaje da o našoj zemlji zna veoma malo. Zato, budući da su moji saputnici Rusi, ponavlja ono što se može čuti širom Kine: da je prijateljstvo Rusa i Kineza čvrsto i plodotvorno, te da mnogo šta imaju da nauče jedni od drugih.
Učitelj Su smatra i da je moguće pomiriti zapadnu i kinesku civilizaciju i kulturu i da, ma kako različite i često jedna drugoj nepojmljive, one ne moraju nužno da budu suprotstavljene.
Današnje nesuglasice, i političke, i kulturne, i nacionalne, zapravo su napravile vladajuće elite pojedinih zemalja, kaže, na moje pitanje o konfrontiranju Amerike i Kine, dodajući u duhu vernosti toleranciji, da narodi mogu i treba da žive u miru i da nema nerazrešivih sukoba. Na moje podsećanje na ratoborne izjave pojedinih američkih zvaničnika protiv Kine, odgovara uz smiren osmeh da je svaki čovek sklon da često mnogo šta umišlja, te da su te fantazije i snovi po pravilu daleki od realnosti.
„Svako treba da odgovara za svoje reči i da ne uzima na sebe da govori u ime celog sveta“, napominje učitelj Su. Da je sreća, sa tom rečenicom bi ustajao i legao svaki odgovorni političar, bilo gde da živi.
