U autorskom tekstu „Balkan između sukobljenih polova“, Solana navodi da zemlje regiona žele da učestvuju u „evropskom projektu“, ali da ujedno čine deo sveta koji je politički i kulturološki među najkomplikovanijima na planeti.
„Nema jasnije ilustracije za opterećenu prošlost i sadašnjost ovog regiona, od života i nasleđa jednog od njegovih najizvrsnijih sinova — fizičara i izumitelja Nikole Tesle“, navodi Solana.
Bivši španski šef diplomatije navodi da je Tesla rođen u srpskoj pravoslavnoj porodici u gradu koji je sada deo Hrvatske, pa je njegova nacionalnost „predmet rasprave u regionu“.
„Tesla je verovao da bi naučni napredak trebalo da stvara mostove između zemalja i da se kroz to postigne univerzalni mir. Međutim, postoje oni i u Hrvatskoj i u Srbiji koji žele da upodobe njegovo nasleđe na neprimeren način“, navodi Solana.
Navodeći reči svoje naslednice Federike Mogerini da bi „Balkan lako mogao postati jedna od šahovskih tabli na kojima velike sile igraju svoju partiju“, Solana ističe da je region uvek bio „smešten“ između sukobljenih polova, koji projektuju svoju moć kroz isprepletane ekonomske, političke, istorijske i kulturne veze.
Solana kaže da su ratovi iz devedesetih godina prošlog veka u bivšoj Jugoslaviji za Evropsku uniju uvek označavali veliki neuspeh, a da je pokušaj da se bivše republike uvuku u Uniju doneo različite rezultate.
„Istovremeno, demokratski standardi na Zapadnom Balkanu doživljavaju eroziju, a druge zemlje sa jakim uticajem — Rusija, Turska i Mađarska, u kojoj EU nije uspela da zaustavi autoritarni nalet Viktora Orbana, nude alternativne političke modele“, piše Solana.
Bivši evropski zvaničnik i bivši generalni sekretar NATO-a kaže da Srbija pronalazi inspiraciju i u Josipu Brozu Titu, Pokretu nesvrstanih i Titovoj „sjajnoj igri između SAD i Rusije“.
„Srbija se na sličan način zvanično određuje kao neutralna zemlja. Ipak, blisko sarađuje sa NATO-om kroz program Partnerstva za mir, dok istovremeno održava vojne vežbe sa Rusijom. Takođe, dok predsednik Aleksandar Vučić tvrdi da je čvrsto za evropske integracije, nije pokazao spremnost da se distancira od Rusije“, piše Solana.
On dodaje da se u priču, zajedno sa stavom o Kosovu, ali i ekonomskim projektima, uključila i Kina.
„Evropska unija ne sme da izneveri očekivanja koja bi Tesla, bez sumnje, imao od nje. Svim Evropljanima bi trebalo da bude pružena mogućnost da učestvuju u evropskom projektu i ubiraju plodove njenog potencijala za promene. To je tačno ono što veći deo populacije na Balkanu želi. Lideri EU ne mogu da garantuju da će proces ulaska biti brz i lagan, ali samo oni mogu da osiguraju da putovanje bude vredno cilja“, navodi Solana.
Tanjug
