U svom članku on napominje da, dok god evropske kompanije nastavljaju da sarađuju sa svojim ruskim partnerima, između ostalog i učestvuju u izgradnji „Severnog toka 2“, privatne američke firme biće skrajnute.
Ne tako davno američki predsednik Donald Tramp potpisao je zakon o uvođenju velikih sankcija Rusiji, koje se takođe tiču gasovoda „Severni tok 2“. „Rusofobični“ kongres saopštio je da bi kompanije koje učestvuju u njegovoj izgradnji moglo da poseti Ministarstvo finansija SAD i zahteva plaćanje prilične kazne, piše kolumnista „Forbsa“.
Prema njegovim rečima, odluka Vašingtona izazvala je paniku među vladinim zvaničnicima u Nemačkoj i Austriji. Na kraju krajeva, privatne kompanije iz te dve zemlje, među kojima su „Vinteršel“ i OMV, ulažu svoja sredstva u realizaciju tog projekta.
Još 2014. godine SAD su, zajedno sa svojim „evropskim imitatorima“, uvele restriktivne mere koje utiču na ruska preduzeća i velike banke. Ovog leta američki zakonodavci odlučili su da kazne Trampa zbog njegovog poziva za poboljšanjem odnosa sa Vladimirom Putinom. U obnovljenim sankcijama, koje predsednik sada ne može da ukine bez saglasnosti Kongresa, pojavila se zabrana za zajedničke energetske projekte sa Rusijom, podseća Raposa.
Kao rezultat toga, na meti se našao „Severni tok 2“. Ali zasad, kao crtani junak Duško Dugouško, uspeva da izbegne metke nesrećnog lovca čiju ulogu igra Kongres, smatra novinar.
„Uprkos činjenici da su antiruske sankcije na snazi već treću godinu, Evropljani nastavljaju da sarađuju sa svojim ruskim kolegama, dok su američke firme marginalizovane“, naglašava Raposa.
Kompanija „Nord strim II AG“, koja se bavi razvojem gasovoda, dobila je pre nekoliko dana 324 miliona evra od pet evropskih kompanija. Ta sredstva su dobijena pre nego što su usvojene nove američke sankcije. Stoga će se finansiranje „Severnog toka 2“ nastaviti „pod uslovom da Tramp ne pritisne obarač“, tvrdi autor članka.
Direktor odeljenja korporacije „Fič rejtings“ Dmitrij Marinčenko smatra da će sankcije dovesti do usporavanja izgradnje gasovoda, jer će Evropljani morati „da se prilagođavaju promenljivom vetru“ Vašingtona.
„Po mom mišljenju, Nemačka ima određene sumnje da će projekat biti gotov na vreme“, ističe taj stručnjak.
Zvanični Berlin zauzeo je oprezan stav, jer shvata da će upravo on morati da plati ako dođe do novčanih kazni. Nemačka želi da završi gasovod i najverovatnije će ponuditi garancije protiv sankcija kompanijama koje učestvuju u projektu, zaključuje Kenet Raposa.