Hapšenje Bogdana Mitrovića u Suvoj reci pod optužbom za navodni ratni zločin izazvalo je uznemirenost i kod Srba na KiM i kod onih koji su iz južne srpske pokrajine raseljeni u centralnu Srbiju.
Kosovsko Specijalno tužilaštvo početkom godine raspisalo je tajne poternice za 57 raseljenih Srba zbog sumnji u navodne ratne zločine između 1998. i 1999. Međutim, tajna poternica za Bogdanom Mitrovićem raspisana je 18. jula, što pokazuje da se niko od raseljenih Srba ne može osećati sigurnim dokle god tajne optužnice postoje.
Analitičar iz Gračanice Živojin Rakočević tvrdi da se ovde ne radi samo o tajnim optužnicama.
„To je optužnica koja treba da ubije svaku ideju o povratku. To je akt, gest i neka vrsta užasnog postupanja prema čoveku koji se vraća u svoj zavičaj i koji taj zavičaj vidi kao jedinu nadu da izađe iz očaja u kome se 15 godina nalazi jer ne može da živi u svom domu. To hapšenje je u osnovi strategija koja treba da odvrati Srbe od povratka i da onemogući njihov normalan život i misao da mogu da se vrate na Kosovo“, kaže Rakočević.
Slično razmišlja i Stefan Filipović, analitičar iz Kosovske Mitrovice, koji kaže da su Srbi koji žive na KiM već dostupni kosovskim vlastima. U problemu su, kaže Filipović, raseljeni.
„Postavlja se pitanje koji je broj ljudi na tim listama, ako liste uopšte postoje. Iskreno sumnjam da postoji nešto tako formalno, već se to radi, možda i ad hok, od slučaja do slučaja, odnosno od potrebe do potrebe. Mada ne sumnjam da postoje određeni spiskovi“, kaže Filipović.
Srbi koji dolaze da obiđu svoje razrušene domove i crkve nalaze se na meti kosovskih vlasti jer su manje interesantni međunarodnoj javnosti, kaže Filipović.
„Zato i imamo slučaj da se uglavnom hapse ljudi koji dolaze na centralno Kosovo, a još degutantnije je što se to dešava u Mušutištu, gde se javnost i lokalna vlast čitavog tog kraja otvoreno protive pokušaju da se bilo ko vrati u Mušutište, pa makar i na vikend“, kaže Filipović.
Kosovsko Specijalno tužilaštvo početkom godine objavilo je da traga za 57 Srba, kao reakciju na hapšenje Ramuša Haradinaja u Francuskoj po nalogu srpskih vlasti. Kosovske vlasti takođe su nerado pristale na formiranje specijalnog suda za ratne zločine na KiM, na kome bi trebalo da budu procesuirani i zločini i zločinci, između ostalog i zbog trgovine organima ubijenih Srba.
Mnogi u ponašanju kosovskih vlasti u pogledu tajnih optužnica vide protivtežu specijalnom sudu. Prema toj tvrdnji, albanske vlasti na KiM pokušavaju da pred međunarodnom zajednicom pokažu da su i one aktivne u procesuiranju ratnih zločina. Pred svojom javnošću žele da pokažu da su ratne zločine činili i Srbi.
Ovaj drugi razlog pominje i Filipović kada kaže da se između tajnih optužnica i specijalnog suda može povući paralela.
Međutim, sa druge strane, predsednik parlamentarnog odbora za KiM Milovan Drecun kaže da se paralela između tajnih optužnica kao protivteže specijalnom sudu ne može povlačiti.
„To su optužnice koje su podignute znatno ranije i pre izveštaja Dika Martija, ali ne zna se ko je na optužnicama. To je u jednom periodu bilo podignuto i jednostavno čekaju da nahvataju ljude“, kaže Drecun.
Rakočević ističe da su sve aktivnosti kosovskih pravosudnih organa protivteža osnivanju specijalnog suda. Bogdan Mitrović poznat je svima u Suvoj reci, on dolazi u svoj zavičaj poslednjih petnaest godina, kaže Rakočević.
„I juče su se setili da ga uhapse. Imamo primer ljudi iz kosovske policije koji su radili kao policajci, a njihove kolege su se, nakon sedam godina zajedničkog rada, setile da je on počinio ratni zločin. Dakle, radi se o potpunim besmislicama“, kaže Rakočević.
Vlasti Srbije ne mogu, kaže Filipović, mnogo da urade kako bi se problem sa tajnim kosovskim optužnicama rešio, osim verbalno, što Srbima koji žive na Kosovu i Metohiji daje utisak da se radi nešto konkretno. Na terenu, srpska država ne može da uradi puno, kaže Filipović. Jedino što srpskoj vladi ostaje, prema njegovom mišljenju, jeste da vrši pritisak na zapadno javno mnjenje i zapadne političare.
Za Rakočevića rešenje je u, kako kaže, podvlačenju crte i prekidanju svih odnosa između Beograda i Prištine, ukoliko se događaji poput hapšenja Bogdana Mitrovića nastave.
„U suštini, ovakvi gestovi znače da se prekidaju odnosi na životnom nivou između Srba i Albanaca“, kaže Rakočević.
Srbija insistira da sve optužnice budu javne, kaže Drecun. Ukoliko dođe do hapšenja ili suđenja, kao što je bio slučaj sa Oliverom Ivanovićem, srpske vlasti pružaju svu pravnu pomoć, a Drecun dodaje i da će sva pitanja ove vrste biti rešena u okviru briselskih pregovora, a na dnevnom redu ovo pitanje može da se očekuje i na predstojećem sastanku predsednika Vučića i Hašima Tačija.
„Postoji i mehanizam međunarodnog pritiska koji može da se izvrši na Prištinu. Oni se uvek vade da ne mogu da utiču na sudove i tužilaštva, ali potpuno je jasno da Priština politizuje i zloupotrebljava priču o ratnim zločinima da bi zastrašivala Srbe, proganjala nevine i sprečavala povratak proteranih“, kaže Drecun.
