Čitav život tražio Jetija, a našao...

Britanski istraživač Erik Šipton je 1951. godine tražio alternativnu rutu do Mont Everesta, a na svom putu našao je otisak stopala za koji se ustanovilo da je hominidan. Fotografisao ga je, a misterija Jetija, koji je poznat i kao strašni snežni čovek, proširila se svetom.

Danijel Tejlor, autor knjige „Jeti: Ekologija misterije“, znakove „snežnog čoveka“ na Himalajima tražio je još otkad je bio dete, kako kaže, već 60 godina i objašnjava fotografiju koju je svetom proneo Šipton.

„Šipton je bio jedan od najcenjenijih istraživača Everesta, pa ako je on fotografisao nešto takvo, onda je to prava fotografija. Niko to nikad nije dovodio u pitanje. Da li je to tako? Ono što upada u oči jeste da su rubovi dosta oštri, što se može pripisati tome da je snežna podloga na tim visinama bila tvrda. Drugo, to podseća na ljudsko stopalo, ali s velikim palcem. Na kraju krajeva, može se reći da je hominidno, a tek dužina od 33 centimetra… Mediji su to oberučke prihvatili“, objašnjava Tejlor.

​Otada je na Everest išlo nebrojeno mnogo ekspedicija u potrazi za Jetijem. Istraživač Tom Slik išao je na Everest nekoliko puta, provodio tamo i po pola godine.

Preokret u istraživanju napravio je Edmund Hilari koji je predložio da se ne traže misteriozna bića, nego istražuje kako bi čovek mogao živeti na tolikoj visini. Napravili su dom na 5.700 metara nadmorske visine i počeli istraživanje. Njegova ekspedicija je prva napravila razliku između toga kako Šerpasi poimaju Jetija kao misteriozno biće koje živi u planinama. Tejlor koji je istraživao predele Nepala krenuo je najviše od te spoznaje. Za njega je Jeti više produkt ljudske potrebe za „ukazanjima“.

Pravu pometnju u istraživanje uneli su profesori s Oksforda, koji su prvi pokušali s DNK analizom.

„Izazvali su potpunu konfuziju. Stvorili su fragmente na osnovu prethodnih istraživanja i ustanovili da se neki ne mogu povezati ni sa jednom postojećom životinjom. Najbližu DNK vezu imali bi s polarnim medvedima, ali i sa nekim, takođe konfuznim DNK sekvencama“, kaže Danijel Tejlor.

I on sam je istraživač, baziran na divljinu Nepala. Tamo je, kaže, lično naišao na otiske slične onima koje je fotografisao Šipton. Šerpasi su mu rekli da su to, kako ih oni zovu, „medvedi s drveta“. Kao takvi su razvili prednji prst kako bi mogli da obuhvate granu i slome je. Njima se verovatno razvio taj „veliki palac“, pa Tejlor smatra da bi to moglo delimično da objasni misteriju Šiptonovog Jetija.

On smatra pak da je potraga za Jetijem simbolična ljudska potraga za nečim višim. Jetija je tako izjednačio s bogom, anđelima, kao i sa čudovištem iz Loh Nesa.

„Ljudi imaju potrebu za sveopštim zajedništvom, celinom. A kad imaju takvu potrebu, onda im trebaju i signali kako bi se sa svime mogli povezati. Signal je ovaj otisak stopala. Širom sveta postoje legende o Jetijima, Rusija ima svoju, Kina svoju. Sve je to ljudska glad za hominidnim ukazanjima“, objašnjava Tejlor u svojoj knjizi.