Uprkos naporima SAD da izoluju Evropu od Rusije, ona će ostati jedan od glavnih snabdevača prirodnog gasa EU u narednim decenijama, rekao je Tabareli, čelnik „Nomisma energije“, nezavisne istraživačke kompanije koja se bavi pitanjima energetike i životne sredine, rekao je za Sputnik Italija.
Tabareli je istakao da je Evropa nedavno postala glavni poligon političke borbe između Vašingtona i Moskve.
„Evropa je od posebnog interesa za SAD i Rusiju zbog svog bogatstva, kulture, istorije i energetske industrije. Rusija dobija značajna finansijska sredstva izvozom gasa u Evropu“, rekao je on.
Ekspert je primetio da je Italija postala plen američke političke ambicije zajedno sa drugim evropskim državama.
„Italijanske kompanije ’Eni‘, ’Saipem‘, ’Bonati‘ i drugi uključeni su u velike energetske projekte kao što je ruski Nordijski tok“, rekao je Tabareli Sputnjiku.
„Postojali su projekti gasovoda za ’Južni tok‘ i ’Turski tok‘ i tu bi trebalo spomenuti strateški poraz Italije u oblasti energetike — pitanje koje je i dalje u velikoj meri zanemareno. Pre nekoliko godina smatralo se da je ’Južni tok‘ optimalno rešenje za izgradnju gasovoda kojim bi se zaobišla Ukrajina i ojačali odnosi sa Rusijom“.
„Međutim, ovaj projekat je napušten“, rekao je italijanski stručnjak. „Bio je to veliki gubitak za italijanske i evropske kompanije generalno“.
Tabareli je rekao da i pored krize u Ukrajini, Rusija nastavlja sa isporukom prirodnog gasa u Evropskoj uniji bez prekida.
„Uprkos sankcijama protiv Rusije i drugim poteškoćama, Rusija ostaje glavni isporučilac iz jednog jednostavnog razloga. Rusija je Evropa, ona se nalazi bliže EU od drugih dobavljača. Pored toga, Rusija, poput Irana, prva je po rezervama prirodnog gasa“, objasnio je italijanski stručnjak.
„Dopadalo se to nekome ili ne, ruski prirodni gas ostaje u Evropi“, kaže Tabareli.
„Rusija ima ogromne rezerve prirodnih resursa, uključujući i gas, čija je proizvodnja mnogo jeftinija nego u SAD“, naglasio je on. „Zbog toga će Evropa nastaviti da uvozi prirodni gas iz Rusije“.
„Ruski gas će biti mnogo konkurentniji u Evropskoj uniji“, smatra stručnjak, dodajući da dodatni troškovi za vađenje, transport, izvoz, likvidaciju i regasifikaciju američkog tečnog prirodnog gasa, jednostavno znače da je cena mnogo veća od istog proizvoda iz Rusije.
Još važnije, energetski sektor će i dalje biti od strateškog značaja za Evropu, jer se održivi razvoj privrede Evropske unije u velikoj meri oslanja na neprekidno snabdevanje energijom.
„U budućnosti, energetska pitanja će biti još više povezana sa politikom i strategijom države“, smatra Tabareli.
Evropsko energetsko tržište postalo je još jedno „borbeno mesto“ Vašingtona i Moskve. SAD pokušavaju da zamene Rusiju na mestu glavnog snabdevača prirodnim gasom u Evropskoj uniji.
U junu su SAD započele izvoz tečnog prirodnog gasa u Istočnu Evropu sa prvim proizvodom koji je 8. juna stigao u Poljsku. Prema rečima Blumberga, poljska državna kompanija PGNIG otvorila je kancelariju za prodaju tečnog prirodnog gasa u Londonu u februaru, kako bi Poljska postala „kapija za američki tečni prirodni gas u centralnu i istočnu Evropu“.
Međutim, snabdevanje ruskim prirodnim gasom daleko je „praktičnije“ i jeftinije u poređenju sa američkim. Evropljanima nije tajna da su troškovi transporta i regasifikacija američkog TNG-a prilično visoki.
Najnoviji paket antiruskih sankcija prvenstveno je usmeren na energetski sektor u zemlji i naročito na projekat „Severni tok 2“. Uvođenjem najnovijih sankcija izgleda da Vašington pokušava da podrije vođstvo Rusije na energetskom tržištu Evropske unije.
Međutim, neće samo Moskva osetiti bol, restriktivne mere će zadati veliki udarac ekonomiji Evropske unije, s obzirom na to da Rusija obezbeđuje do 35 odsto ukupnog gasa koji uvozi Evropa, navodi Blumberg.
