Evropska unija će od septembra, čim joj se činovnici vrate s godišnjih odmora, biti zahtevnija prema Srbiji, saznaju „Novosti“ u sedištu njene administracije. Brisel je odlučan u tome da u ovoj fazi priključenja Srbije EU stavi akcenat na pitanje Kosova, odnose s Rusijom i vladavinu prava.
Postoje pritisci određenih zemalja da na dnevni red što pre dođe Poglavlje 31, koje se bavi spoljnom, bezbednosnom i odbrambenom politikom. To bi, u slučaju Srbije, posebno bilo važno kada je reč o odnosima s Ruskom Federacijom.
Zbog svojih zategnutih odnosa s Moskvom, iz ličnih interesa, u ovome, pre svega prednjače Poljska i baltičke zemlje, od kojih Estonija trenutno predsedava EU do kraja godine.
„Problem je u tome što pregovaračka platforma za navedenu oblast tehnički još nije spremna i po svoj prilici neće ni biti tokom 2017. Zbog toga može da se dogodi da Poglavlje 31 donekle uspori evropske integracije Srbije“, navode u Briselu.
Inače, Estonija, Letonija, Litvanija i Poljska insistiraju da se sve na ovom polju ubrza, da bi što pre „odvojili Beograd od Moskve“ uslovljavanjima u pregovaračkom procesu. Neformalni dogovor je da se dâ još malo lufta do kraja ove godine, kada bi se otvorila tri ekonomska poglavlja, najverovatnije u decembru, a da od januara krenu ozbiljni pritisci da se započne sa tretmanom „ruskog pitanja“, navode u Briselu.
Što se tiče Kosova, Brisel traži nove pomake u cilju dalje normalizacije odnosa, i u tom smislu dosta se očekuje od najavljenog unutrašnjeg dijaloga u srpskom društvu, koji uskoro predstoji. Kada je reč o vladavini prava, u EU žele da se ovoj temi pristupi sa „istim entuzijazmom kojim se vode ekonomske reforme“.
Normalizacija odnosa s Prištinom se već prati kroz posebno Poglavlje 35, dok su osnovna i ljudska prava, s pravosuđem, slobodama i sigurnošću obuhvaćena takođe otvorenim oblastima 23 i 24.
