Informacije o Severnoj Koreji inače su vrlo oskudne, ali malo ljudi zna da Pjongjang ima metro.
Podzemlje glavnog grada je obavijeno velom tajne, a do skoro je pristup strancima bio ograničen na samo dve stanice, što je otvorilo teorije zavere da je metro insceniran. Neki su tvrdili da lažni metro ima samo dve stanice i da su putnici u stvari statisti.
Takođe su se širile glasine da se zbog nedostatka struje vagoni premeštaju samo kad u metrou ima posetilaca i da se isti Severnokorejci mogu videti kako se stalno vraćaju na vagone.
Ipak, neki strani turisti su uspeli da vide sve stanice na obe linije metroa u Pjongjangu. Oni su metro opisali u detalje i objavili fotografije.
Smatra se da je izgradnja podzemnog saobraćajnog gradskog sistema započeta nakon što je 24-godišnji Kim Džong Il, sin tadašnjeg severnokorejskog lidera Kim Il Sunga, posetio Peking 1966. godine i bio je fasciniran izgradnjom tamošnjeg metroa.
Kim Il Sung je želeo da demonstrira superiornost Severne koreje nad Južnomi i naložio je izgradnju mreže metroa 1968, tri godine pre početka izgradnje mreže podzemne železnice u Seulu.
Severna Koreja tvrdi da je mrežu metroa izgradila sama, ali postoje dokazi da je imala dosta pomoći sa strane: projekat je razvijen uz pomoć sovjetskih projektantskih konstruktora, kineskih i čeških inženjera i stručnjaka iz nemačke transportne industrije.
Sada se tvrdi da je metro u Pjongjangu najdublji na svetu. Stanice su na 110 metara pod zemljom. Međutim, metro u ruskom Sankt Peterburgu takođe je najdublji, ako se uzme u obzir prosečna dubina svih stanica.
Metro u Pjongjangu ima dvostruku svrhu: može da služi i kao podzemno sklonište jer na hodnicima ima vrata otporna na eksploziju.
Postoji, međutim, mnogo spekulacija o postojanju dodatnih tajnih linija koje presecaju grad i koje koriste samo visoki zvaničnici.
Prateća glasina je da vojska ima tajnu liniju koja prolazi ispod reke.
Priča se i da su kinezi odložili izgradnju svog metroa u Pekingu kako bi pomogli severnokorejcima, pa su im poslali građevinske ekipe.
Severna Koreja tvrdi da je ceo vozni park proizvela u zemlji, ali mediji su pisali da su prva četiri vagona proizvedena u Kini, a kasnije prodata pekinškom metrou.
Od 1998. Pjongjang koristi bivši nemački vozni park berlinskog metroa. Novinar Bi-Bi-Sija je 2000. godine objavio da su stari istočnonemački vozovi „kompletirani“ originalnim nemačkim grafitima.
