Baze na Gvamu
Amerikanci na Gvamu imaju dva velika vojna objekta: avio-bazu „Andersen“ i mornaričku bazu „Apra harbor“, koje za Pentagon imaju strateški značaj i predstavljaju glavne adute u tihookeanskom regionu.
U „Andersenu“ se od kraja sedamdesetih godina nalaze bombarderi i nosači raketa koji mogu da nose nuklearno oružje. Infrastruktura avio-baze omogućava prijem aviona bilo koje klase, uključujući savremene strateške bombardere B-52, B-1 „Lanser“ i B-2 „Spirit“, kao i lovce, avione za udaljeno radarsko lociranje i druge.
S avio-baze „Andersen“ američka vojska ima mogućnost da izvodi raketno-bombaške napade na ciljeve po celoj tihookeanskoj obali Evroazije. Glavni potencijalni cilj stratega s Gvama danas je Severna Koreja, ali oni mogu da budu opasni i za druge velike geopolitičke igrače u regionu, pre svega za Rusiju i Kinu.
Vojno-mornarička baza „Apra harbor“ na zapadnoj obali ostrva po razmerama je jedino iza „Perl harbor“ na Havajima i jedan je od dva najveća objekta američke vojne mornarice u Tihom okeanu.
Tu se nalazi plovni dok za remont velikih brodova, među kojima su desantni brodovi tipa „Tarava“. U budućnosti je planirano da se na Gvam prebaci do 20.000 marinaca s japanske Okinave. Nema preciznih podataka o broju brodova koji se nalaze u ovoj bazi, ali je prema informacijama iz medija poznato da je prošle godine ovde stigla podvodna strateška krstarica s balističkim raketama „Pensilvanija“.
Avio-baza „Ramštajn“
Avio-baza „Ramštajn“ u Nemačkoj predstavlja sedište američke vojske u Evropi, najveći je američki vojni objekat na teritoriji Evropske unije, kao i komandni centar zajedničke protivvazdušne odbrane NATO-a. Tu se nalazi oko 40.000 ljudi — 35.000 vojnika i oko 5.000 stručnjaka u civilu. „Ramštajn“ je osnovna tačka za prevoz tereta i vojnika SAD po Evropi. U ovoj se bazi čuva i nuklearno oružje (oko 150 avionskih bombi).
U slučaju hipotetičnog vojnog sukoba NATO-a i Rusije, „Ramštajn“ bi se koristio kao glavna tačka za prijem tehnike i vojske s okeana, evakuacioni punkt (nedaleko se nalazi najveća američka vojna bolnica izvan granica SAD) i, moguće, aerodrom za poletanje strateških bombardera.
Avio-baza „Udejd“
Od 2001. godine „Udejd“, koji se nalazi na nekoliko kilometara južno od Dohe, u Kataru, predstavlja glavnu američku avio-bazu na Bliskom istoku. Ovde je smešten punkt Centralne komanda Oružanih snaga SAD i sedište njene borbene avijacije. Od početka dvehiljaditih u blizini baze je razmešteno oko hiljadu američkih vojnika, oko tri stotine tenkova „abrams“, četiristo oklopnih vozila „bredli“, samohodna artiljerija, PVO kompleksi „patriot“.
Baza je imala ključnu ulogu tokom vojnih operacija u Iraku i Avganistanu. U ovom trenutku, u Kataru je oko 10.000 američkih vojnika. Avio-baza „Udejd“ ima najveći značaj među 35 američkih vojnih objekata u tom regionu. Upravo odatle danas se koordiniraju dejstva antiterorističke koalicije pod vođstvom SAD u Siriji i Iraku.
Baze u Japanu
Na teritoriji Japana nalazi se više od 90 vojnih objekata Oružanih snaga SAD, objedinjenih pod zasebnom komandom Snaga SAD u Japanu. Njihovo sedište se nalazi u avio-bazi „Jokota“ istočno od Tokija. Tu služi više od 14.000 vojnika i stručnjaka u civilu. Baza ima ulogu važnog punkta za prebacivanje američkih kontingenata koji dolaze da služe u Japanu po principu rotacije.
Posebno je važna avio-baza „Misava“, severno od Tokija. To je jedan od retkih inostranih aerodroma na koje Amerikanci prebacuju svoje najsavremenije avione — lovce pete generacije F-22 „raptor“. Broj i sastav vojnih baza armije, avijacije i flote SAD u Japanu govore o tome da Pentagon ovu zemlju posmatra kao moguću platformu za vojni sukob s Kinom, Rusijom i Severnom Korejom.
