Otkako je Donald Tramp postao predsednik SAD svedoci smo fenomena koji se u Americi nije pojavljivao još od šezdesetih godina prošlog veka — građanski sukobi velikih razmera. Toliki da se u medijima, kako bi se opisalo stanje društva, koristi termin „građanski rat“.
U tom „ratu“, koji je kulminirao prošle nedelje u Šarlotsvilu, u američkoj državi Virdžiniji, pojavljuju se grupe, za koje se mislilo da se nalaze na margini društva, kao što je Kju kluks klan, ali i neke relativno nove, kao što je Antifa.
Ta druga, koja, prema rečima istoričara Saše Adamovića, okuplja pretežno anarhiste, posebnu vrstu levih ekstremista, zauzela je većinu prostora u medijima. Antifa je u američkim medijima promovisana kao antifašistička, antirasistička grupa boraca za građanska prava, sa korenima koji sežu u tridesete godine HH veka, kada su se u Nemačkoj, gde je grupa nastala, njeni aktivisti borili protiv Hitlera.
Tako su američki mediji „otvorili oči“, ne samo američkim građanima, već i javnom mnenju širom sveta, jer za taj podatak do sada niko nije čuo, osim možda američkih kreatora javnog mnenja.
„Antifa je sklona da svoje istorijske korene potraži u dvadesetim i tridesetim godinama u Evropi kada se militantna levica na ulicama italijanskih i nemačkih gradova borila sa grupama militantne desnice. Iako je nezahvalno praviti istorijske paralele, mislim da je ovog puta Antifa, kao organizacija pretežno mladih levičara anarhističke orijentacije, pre svega u službi američke duboke države, odnosno američkog levo liberalnog establišmenta koji je poražen na prošlogodišnjim izborima“, kaže Adamović.
Politikolog Aleksandar Pavić kaže da je Antifa deo globalnog koncepta teze i antiteze, kako bi se na kraju dobila sinteza u vidu „novog svetskog poretka“. Izlišno je, kaže Pavić, više govoriti o teorijama zavere, jer je američka duboka država isplivala na površinu, da postoje globalisti i ljudi koji usmeravaju dešavanja.
„Antifa je apsolutno jedan vrlo bitan instrument radikalizacije. Potrebno je prvo demonizovati protivnika, to je antiestablišment, to su antiglobalisti ili političke figure poput Trampa, koji su, barem na rečima, bili antiglobalisti i nacionalisti. Antiteza toga je, navodno, Antifa. Znači, Antifa prvo treba sve te protiv kojih demonstrira i vrši nasilje da predstavi kao naciste. A pod nacistima se podrazumevaju svi koji ne dele pogled na svet koji navodno zastupa Antifa“, objašnjava Pavić.
Tako nacisti postaju konzervativci, nacionalisti, oni koji se protive, kako Pavić kaže, LGBT filozofiji.
Zbog toga što „opasnost od Rusije“ odlazi u drugi plan, Antifa je postala oružje u rukama američke duboke države, odnosno klintonističkog establišmenta za napade na Donalda Trampa, kaže Adamović. Događaji u Šarlotsvilu poslužili su kao povod da američki predsednik bude napadnut na toj osnovi. Okidač za napad levo liberalnih medija, kako Adamović naziva „Njujork tajms“, „Vašington post“ i Si En En, bila je Trampova osuda obe strane u Šarlotsvilu, dodaje on.
„I to ne samo u Americi, već za bukvalno ceo klintonistički globalni establišment, a to ćemo videti na naslovnim stranama njihovih medija širom sveta. Kao po komandi imali su Donalda Trampa na naslovnim stranama kao člana Kju Kluks Klana“, kaže Adamović.
Antifa je toliko raširena, ima toliko resursa i dobija toliko podrške od mejnstrim medija da je nemoguće da se radi o ljudima koji sve rade o svom trošku i iz sopstvenog ubeđenja, smatra Pavić.
Antifa je, dodaje Pavić, marioneta na dugim koncima koji dosežu do onih koji upravljaju procesom globalizacije u poslednjih 25 godina. Pošto je projekat ugrožen, jedini način da ga zaštite je radikalizacija i širenje atmosfere građanskog rata, ne samo u pojedinim zemljama, nego na globalnom nivou, objašnjava Pavić.
„Antifa je vrlo važan deo toga, ona treba da delegitimiše svakog ko je protivnik globalizacije tako što će da mu zalepi etiketu. Isto tako, da putem nasilja nameće političku korektnost, da onemogućava slobodu govora i da, naravno, isprovocira nasilje one druge strane, posle čega jedini odgovor koji globalisti mogu da ponude je jača, to jest policijska država, represija i tako dalje.“
Instrument u rukama klintonističke države nisu samo pripadnici Antife, to je i druga strana medalje američkih građanskih sukoba, slažu se sagovornici Sputnjika.
Organizacije belih supremacionista, kao što je Kju Kluks Klan, nalaze se na margini margine američkog društva, kaže Pavić. Oni igraju ulogu lica Amerike koja je glasala za Trampa, što ih čini važnim sredstvom demonizacije.
Pavić navodi primer čoveka koji je organizovao bele supremacioniste u Šarlotsvilu, a koji je do pre dve godine bio aktivista bivšeg američkog predsednika Baraka Obame.
„On je definitivno eksponent duboke države. Sigurno je da je cela priča u Šarlotsvilu napravljena kako bi se stvorila ovakva atmosfera, da bi se izvršio dodatni pritisak na Trampa i da bi se ućutkali normalni ljudi koji su glasali za antiglobalistički i nacionalistički Trampov program“, kaže Pavić.
Puno je razloga da se sumnja da su i desničarske grupe instrumentalizovane od strane duboke države, kaže Adamović i takođe pominje slučaj organizatora desničara u Šarlotsvilu.
„Mislim da je sasvim moguće da i iza Antife i iza desničarskih grupa stoji ista ruka koja ih vodi, usmerava, huška jedne na druge i želi da izazove što krvaviji sukob između te dve grupacije u nameri obaranja Donalda Trampa i njegovog predsedništva“, zaključuje Adamović.
