„Nekoliko ljudi koji su nastradali tokom bombardovanja hemijskim oružjem podneli su tužbu i sud je doneo odluku u korist 18 lica koja su nastradala ili umrla i utvrdili su iznos novčane štete“, izjavio je predstavnik sudske vlasti Mosheni Edžei.
Tokom Iračko-iranskog rata Vašington je pružao pomoć Bagdadu. Prema dokumentima Senata, američka strana je Iraku predala, između ostalog, i mikroorganizme i materijale identične onima koje su eksperti UN otkrili na ostacima hemijskog oružja koje je upotrebila iračka vojska.
SAD poriču umešanost u irački hemijski napad, izjavljujući da ih Bagdad nije informisao o svojim namerama. Međutim, iz arhivskih dokumenata se vidi da su američke specijalne službe znale da je Sadam Husein koristio hemijsko oružje.
Iračko-iranski rat je počeo nakon kopnene i vazdušne invazije iračkih snaga na Iran 22. septembra 1980. godine, kao posledica dugih graničnih okršaja i međudržavnih sporova između dve zemlje, a dodatno motivisan strahom od Islamske revolucije u Iranu 1979. godine i njenim potencijalnim uticajem na dugo ugnjetavanu šiitsku većinu u Iraku. Jedan od takođe bitnih razloga je i želja iračkog rukovodstva, pogotovo predsednika Sadama Huseina, da Irak zameni Iran na mestu najdominantnije zalivske zemlje.
