Ovo im je prva akcija gašenja požara u drugoj državi. Ceo radni vek prvi pilot Vladimir leti na Mi-8, kaže da je to idealan helikopter za intervenisanje na nepristupačnom, planinskom terenu Srbije. Prvo ga je vozio kao pripadnik vojske, a kada je penzionisan, smatrao je da je potrebniji ministarstvu za vanredne situacije nego civilnom vazduhoplovstvu. Rad u vojsci ne razlikuje se mnogo od ovog u Ministarstvu, kaže Vladimir Serišev.
„Svaki let, svaki izlazak na teren je neponovljiv. Nosi nove emocije i adrenalin. Suština je u tome što nijedan let ne liči na prethodni, za nas pilote svaki let je sreća i radost, novi doživljaj koji sa sobom nosi nešto lepo. Srećan sam što radim baš ovaj posao. U letenju i ovom radu pronalazim lepotu. A posebno zadovoljstvo je u tome što znam da radim nešto veoma korisno, što imam rezultate“, kaže on.
Obojica izuzetno skromni, piloti nisu želeli da govore o velikim međunarodnim akcijama spasavanja, ali Rišat otkriva da mu je u sećanju ostala Afrika. Prevozio je ranjenike tokom ratnog sukoba u Sudanu sa kolegama iz Ujedinjenih nacija. Seća se i posete Srbiji 2014. godine. U vreme velikih poplava učestvovao je u distribuciji pomoći, leteo u Šabac i Obrenovac. U Ministarstvo sam prešao iz civilnog vazduhoplovstva i drago mi je, lepo je znati da činiš nešto dobro, kaže kopilot.
„Pomažemo ljudima, to je suština našeg posla. U Rusiji najčešće letimo kada se dogodi saobraćajna nesreća. Prevozimo povređene kojima život zavisi od brzog pružanja odgovarajuće pomoći, vozimo ih u najbližu bolnicu. Ali to je samo deo posla. Eto, ovde smo zbog požara, pomaganje ljudima je suština i najlepši deo posla“, kaže Rišat.
Oba naša sagovornika prošla su posebnu obuku za gašenje. Pre naleta nad vatrom, helikopter pomoću specijalne opreme zahvata vodu iz najbližeg jezera ili reke. Voda mora da bude duboka najmanje tri metra i što čistija. Takozvano „vedro“ kojim se zahvata nosi od tri do pet tona, a o tome koliko će zahvatiti i gde će vodu izbaciti, brine još jedan član posade. Da su odlično sinhronizovani videlo se i u Srbiji. Do sada su imali tri radna dana, svaki put kada su poleteli, požar je ugašen.
Iako rade u najboljoj spasilačkoj službi na svetu, Vladimir i Rišat ne žele da pričaju o velikim izazovima sa kojima se susreću. Sve strahote koje dožive spasioci koji rizikuju živote na zemlji, oni gledaju iz vazduha. Vladimir kaže da to ne znači da im je lakše.
„Diskutabilno je kome je lakše, nama ili drugarima koji rade na zemlji. Uslovi letenja nisu uvek jednostavni. Ima i teških dana i situacija, ponekad letimo po jako lošim vremenskim uslovima, tada je posada helikoptera u prilično nezavidnom položaju, teško je raditi kada je oblačno, po kiši i nevremenu, nađete se u velikoj neizvesnosti. Noćno letenje helikopterom nije preporučljivo, ali ponekad je neophodno, pa palimo motore, takav je posao, najvažnije je pomoći unesrećenima“, objašnjava komandir posade Mi-8.
Kako bi izbegli teške teme, Rišat vraća priču na početak. Iako je bio u Srbiji, doček kao ovaj na aerodromu „Konstantin Veliki“, nije očekivao. Dežurstva traju od ranog jutra do šest popodne, pa posada u večernjim satima upoznaje lepote juga Srbije, pre svega ljude.
„Ljudi su srdačni, Srbi su gostoljubivi, dobri. Sreću nas sa radošću, uvek im je osmeh na licu, osmeh i zahvalnost što pomažemo, što smo ovde u jednoj ovako humanoj misiji. Prepoznaju nas, iako se na ulicama Niša ne razlikujemo od drugih turista, ne oblačimo se i ne ponašamo kao razmažene zvezde“, kaže u šali.
Rišat napominje da je bliskost Srbije i Rusije vidljiva na svakom koraku. Velika je sličnost između naša dva naroda, u jeziku, kulturi i običajima, a mi smo u prilici i da vašu zemlju sagledamo iz drugog ugla, dodaje.
„Dobra strana ovog posla je što vidite sve iz vazduha, a Srbija je prelepa. Pored toga što su ljudi dobri, gostoljubivi i vredni su. Iz helikoptera smo videli prelepu prirodu, puno zelenila. A najlepše je videti da su polja obrađena, da je dosta zemljišta iskorišćeno. Odozgo vidimo ljude u poljima kako rade, to je lepa slika i veliki plus za vas, što ste poljoprivredna zemlja“, kaže kopilot.
Njegov kolega se slaže da je naša zemlja mnogo lepa, iako se prostranstvo Rusije ne može meriti sa Srbijom. To nam ponekad otežava posao, dodaje šef posade.
„Prošle godine deca su krenula na splavarenje, bili su na ekskurziji na granici Nižnjenovgorodske i Kirovske oblasti. Dok su se spuštali niz reku, roditelji su izgubili kontakt s njima. Alarmirali su Ministarstvo za vanredne situacije. Odmah smo krenuli u helikoptersku potragu. Našli smo ih, deca su bila bezbrižna, spust im je bio toliko zabavan da nisu ni primetili da im telefoni nisu u mreži. Hvala bogu što je to bio razlog njihovog ’nestanka‘“, kaže Vladimir uz osmeh.
To su lepe slike za pamćenje, a o ružnim Vladimir i Rišat ne žele da govore za Sputnjik. Kažu da ružne slike treba što pre zaboraviti, upravo zbog prirode posla kojim se bave. Piloti Ministarstva za vanredne situacije Ruske Federacije moraju da budu sabrani u svakom trenutku.
Nismo mogli da ne primetimo da Vladimir liči na predsednika svoje zemlje, Vladimira Putina. Interesantno je videti da se neko tako „pilotski“ suzdržan i dostojanstven iz srca nasmeje.
„Nemam komentar. Dobro, mogu da vam kažem da je to primetila i moja supruga“, kaže prvi pilot, a kolege dodaju da su mnogi prisutni na aerodromu kada je Vladimir sleteo u Niš pomislili da je Putin lično došao da brani Srbiju od požara.
Mi-8 u Nišu dežura do kraja meseca, a ako se paklene vrućine nastave, ostaće i duže. Iako uživa u dobrom društvu i hrani, Vladimir jedva čeka da se vrati ženi i deci u Moskvi. Rišat, koji je još uvek momak, ne žuri kući. Poznato je da su Ruskinje jedne od najlepših žena na svetu, a Rišata smo pitali kakve su Srpkinje. Kao iz topa odgovara; „Srpkinje su Ruskinjama sestre. Prelepe i šarmantne“, kaže uz osmeh kopilot ruskog Mi-8.
