Do skoro, Amerika je bila država u kojoj je izgledalo da elita ima kontrolu i da nacija pristaje da se njome vlada na način kojim se vladalo, kaže Smajlovićeva. Sada je Amerika podeljena zemlja koja se začas posvađa oko svega, kaže ona.
Nova linija podele došla je sa izborom Donalda Trampa, koji je prvi američki predsednik koga elita unisono odbacuje, dok oni koji ga podržavaju zahtevaju, kako Smajlovićeva kaže, traganje za novim putem u kome se oni neće osetiti hendikepiranim.
„Sada vidimo da on teško provodi i svoj program iz kampanje. Sve ovo govori da se u Americi nešto promenilo. Čitav elektorski sistem u Americi podešen je tako da ne može da pobedi neko ko nije iz elite i ko nije spreman i planiran da dođe na vlast. Sada se to desilo i svaki sukob se vraća na tu istu liniju, za i protiv Trampa“, kaže Smajlovićeva.
Amerika je od svog nastanka bila podeljena zemlja, osim u periodima ratova, ali mnoga pitanja delila su američke građane, kaže Adamović. Elita je uspevala da drži stvari pod kontrolom, mada je ponekad pribegavala i, kako kaže, radikalnim metodama.
Pošto od „ruske opasnosti“ nema ništa, kaže Adamović, narativ se menja i sada Donalda Trampa treba predstaviti kao „novog Hitlera“.
„To je napad elite i na njegove pristalice koji nisu beli supremacionisti, beli nacionalisti i ne znam koje sve nazive koriste liberalni mediji da bi diskvalifikovali te ljude ili, kako je to Hilari Klinton rekla u kampanji, jadnici. Liberalna američka elita izgleda da je zaboravila sopstveni narod. Postoji sjajna knjiga američkog istoričara Kristofera Laša, koji je sebe smatrao levičarem i progresistom, koji je napisao knjigu ’Pobuna elite i kraj demokratije‘. On je odlično objasnio kako je tekao proces kada je američka elita potpuno zaboravila na svoj narod i okrenula se nekim drugim vrednostima. Mi smo u pobedi Donalda Trampa doživeli kulminaciju tog procesa, kada je narod rešio da preko Trampa uzvrati svojoj eliti“, kaže Adamović.
Prema načinu na koji su „miting i kontramiting“ u Šarlotsvilu organizovani, dâ se pretpostaviti da demokratama, čiji je član i gradonačelnik Šarlotsvila, kako Smajlovićeva kaže, ide voda na usta od sreće.
Vlasti Virdžinije dale su dozvole za organizovanje oba skupa, a policija je bila isuviše uzdržana. S obzirom da su ulični protesti u Americi česti, policija je lako mogla da razdvoji dve grupe, kaže ona. To se, međutim nije dogodilo.
Demokrate su u Šarlotsvilu odnele pobedu nad Trampom jer su pridobile javno mnjenje i uspele da pokažu da su njihovi protivnici ubice.
Na primeru Šarlotsvila vidi se na šta je sve američka „duboka država“ spremna i dokle će ići u obračunu sa Donaldom Trampom, kaže Adamović.
„Borba protiv Donalda Trampa bukvalno ne prestaje. Ona iz dana u dan traje, od njegovog ulaska u Belu kuću do današnjeg dana. On je i te kako pod svakodnevnom baražnom vatrom na razne teme. Sa druge strane, Pet Bjukenan, američki paleokonzervativac, u jednom tekstu se zapitao: ako se odreknemo sopstvene istorije, ko smo, na čemu ćemo temeljiti svoj identitet. Ako bismo današnje standarde primenjivali na američku prošlost ili na bilo koju prošlost bilo koje države, mogli bismo da pronađemo mnogo razloga za ono što se pokušava u Šaroltsvilu“, kaže Adamović
