Biljni i životinjski svet Savskog jezera, koji tokom leta dnevno poseti i do 150.000 kupača, veoma je raznovrstan i bujan, a upravo takav uravnotežen ekosistem obezbeđuje da jezerska voda bude izuzetno dobrog kvaliteta.
„U Savskom jezeru postoji 20 vrsta riba, pet vrsta su grabljivice a ostale su vrste koje upotpunjuju floru i faunu Savskog jezera“, ističe u razgovoru za Sputnjik šef spasilačke službe Ade Ciganlije Miodrag Jović.
Interesantno je da pored raznovrsnog ribljeg sveta, popularno beogradsko jezero nastanjuju i meduze koje za razliku od morskih meduza ne žare kupače.
„Meduze su se pojavile pre pet godina i to je još jedan od dokaza da je voda jako čista. To su slatkovodne ili hidro-meduze koje žive u toplim i stajaćim vodama, a borave isključivo u onim ekosistemima u kojima je voda izuzetnog kvaliteta. Za kupače ne postoji nikakva opasnost, hidro-meduze su miroljubive, ne žare i jednostavno su tu kao još jedan od pokazatelja da je Savsko jezero izuzetna lokacija za boravak i kupanje“, kaže Jović.
Jedna od čuvenih urbanih legendi koje kruže Beogradom odnosi se na džinovske somove koji krstare Adom. Upravo njih okrivljuju za davljenje kupača, naročito tokom noćnog kupanja u jezeru.
„Ima istine da u jezeru postoje izuzetno velike ribe koje se nalaze na dnu. One ne odlaze sa dna jer su previše teške da bi mogle da krstare jezerom. Izuzetno su bitan deo ekosistema zato što su lešinari i skupljaju sav otpad koji padne na dno. Međutim, od njih apsolutno ne postoji nikakva opasnost po ljude, jer nigde u svetu nije zabeležen slučaj da je som napao čoveka. Dakle, legenda je da somovi napadaju i vuku na dno, ali je istina da u jezeru postoje ribe čija težina prelazi 50 kilograma“, tvrdi naš sagovornik.
Pored gabaritnih somova, stanovnik „beogradskog mora“ jeste i tolstolobik, riba iz porodice šarana koja može da naraste i više od jednog metra.
„Tolstolobik je takođe miroljubiva riba koja se hrani travom i od nje ne vreba opasnost. Tačno je da se sve vrste riba tokom dana, kada je prisutno puno kupača, povlače u neke zabitije delove jezera u kojima mogu mirno da borave. Noću izlaze na površinu, ne napadaju, ali mogu da prođu pored vas i da vas zakače. Međutim, tokom noćnog kupanja ne postoji opasnost od ujeda ili nanošenja bilo kakve povrede“, objašnjava Jović.
Iako su somovi vrsta riba koje nikada ne napada plen veći od njih, pre dve godine beogradski mediji objavili su vest da je kupača na Adi ujeo som. Priča je potkrepljena fotografijama na kojima se vide rane na nozi kupača.
„To nije utvrđeno do kraja. Naš ihtiolog Aleksandar Hegeljiš video je ugriz i zaključio da ne može da bude siguran da li je u pitanju ujed soma ili je ranu prouzrokovala neka konzerva ili flaša, naročito imajući u vidu da u svetu nije zabeležen nijedan slučaj da je som napao ljude“.
Posebno je zanimljivo da je od skoro stanovnik Ade i jedna kornjača iz daleke Kalifornije.
„Ne znamo kako je tu dospela, pretpostavljamo da je neko pustio. Ona je takođe jedna od vrsta koja živi u slatkim vodama visokog kvaliteta. Nadamo se da će uskoro biti i više kornjača koje će obitavati u jezeru“, navodi Jović.
On napominje i da veliku, ako ne i najvažniju, ulogu u očuvanju ekosistema ima i jezerska trava. Ona prečišćava vodu i skuplja sve otpatke kojima se hrani i apsorbuje ih. Priče da je trava opasna i da kupače vuče na dno takođe spadaju u domen legenda, pa je veoma bitno da kada vas trava dodirne, ne paničite i nastavite da uživate u čistoj vodi Savskog jezera.
