Bivši češki predsednik Vaclav Klaus, koji je kao premijer te zemlje 1995. godine podneo prijavu Češke za članstvo u EU, danas ocenjuje da je njegova zemlja „naivno i s neoprostivom bezbrižnošću“ ušla u EU, koja se pokazala kao „postdemokratska i centralizovana“. Klaus je apelovao da se protiv EU digne „plišana revolucija“ jer Unija, kako je rekao, gazi parlamentarnu demokratiju i slobodno tržište, i pozvao Češku i Poljsku da budu „čuvari evropskih tradicija, vrednosti i običaja“.
Mogu li ove dve zemlje zaista biti predvodnici nekih „plišanih“ revolucija i da li se uopšte može očekivati neki značajniji bunt u nezadovoljnim članicama EU?
Prema rečima Aleksandra Mitića iz Centra za strateške alternative, Vaclav Klaus je poznati evropskeptik koji je takve stavove zastupao i kao predsednik Češke Republike, a njegova razmišljanja su u skladu sa mišljenjem većeg broja građana Češke. Čak su, napominje Mitić, u velikoj meri u skladu i sa stavovima aktuelnog predsednika Miloša Zemana.
„Česi jesu evroskeptici, i to iz više razloga. Jedan je zbog najnovije krize koja je pogodila zemlje Centralne Evrope, a koja je vezana za migrantsku krizu i činjenicu da su zemlje Višegradske četvorke — Češka, Slovačka, Poljska i Mađarska, praktično odbile poslušnost ostatku Evrope, pre svega Berlinu i Briselu, što ih je koštalo izuzetno žestokih kritika, pa čak i pretnji sankcijama ukoliko se ne povinuju direktivama koje dolaze iz Brisela. Evroskepticizam je u porastu iz tih razloga, ali on tradicionalno ima uporište u Češkoj Republici, pa i u Slovačkoj, pre svega zbog iskustava koje su te zemlje imale sa komunizmom i sa određenim strahom koji postoji od gubitka suvereniteta“, objašnjava Mitić.
On, međutim, dodaje da, bez obzira na ono što kaže Klaus, ne bi trebalo očekivati da se pokrene neka, čak ni „plišana„ revolucija protiv Evropske unije.
„Češkoj, bez obzira na taj evroskepticizam, dobro ide u ekonomskom smislu, jer ona trenutno ima najmanju nezaposlenost u Uniji i ekonomiju koja je u stalnom rastu. Dakle, dok s jedne strane postoji zadovoljstvo tim ekonomskim napretkom, sa druge strane je strah od ’gušenja‘ u EU u kojoj sve više dominiraju Brisel i Berlin. Tradicionalni strah od nemačke dominacije izrazito je prisutan kod država Istočne Evrope, pogotovo Višegradske četvorke, a među njima naročito Poljske i Češke. Dakle, ne bi trebalo očekivati bilo kakve radikalne poteze niti neke ’plišane‘ revolucije u nekom narednom periodu, ali je sasvim izvesno da će se trend evroskepticizma nastaviti u svim tim državama“, napominje Mitić.
Dušan Proroković iz Centra za strateške alternative ocenjuje da su velike promene u EU već pokrenute, a to da li se one mogu biti „tiha revolucija“ ili ne mogao bi, kako kaže, biti predmet polemike.
„Prva naznaka tih velikih promena jeste da je javnost evropskih država umorna od klasičnih političkih elita. To nam dokazuje i pobeda Emanuela Makrona u Francuskoj, pobeda njegove partije koju je formirao svega mesec dana pred izbore, ali i slični događaji koji su se prethodnih godina dešavali recimo u Italiji, zatim Španiji sa Podemosom ili Grčkoj sa Sirizom. Takođe, imamo porast uticaja i značaja ekstremnih političkih partija u nizu država — neonacisti su osvojili poslanička mesta u skupštini Slovačke, a iako možda deluje apsurdno osvojili su i jedno poslaničko mesto u Evropskom parlamentu na izborima za to telo u Nemačkoj“, kaže Proroković za Sputnjik.
On dodaje da je sve veći broj političkih pokreta koji traže alternative, poput recimo Alternative za Nemačku ili UKIP-a u Velikoj Britaniji.
„Dakle, unutar društva evropskih država dolazi do velikih potresa koji u ovoj meri i u ovom intenzitetu nisu viđeni još od 1968. godine. Kako će to na kraju rezultirati, u ovom trenutku ne možemo da znamo, ali u svakom slučaju možemo da zaključimo da stvari danas u EU i evropskim državama uopšte nisu iste kao što su bile pre svega pet godina“, naglašava Proroković.
Prema mišljenju Aleksandra Mitića, porast evroskepticizma trebalo bi da bude signal i Srbiji.
„Mnoge zemlje Višegradske četvorke se suočavaju sa određenim nepravdama. Na primer, imaju proizvode koji su lošiji od onih koje dobijaju tržišta Zapadne Evrope, suočavaju se sa pritiscima da prihvataju migrante iz zemalja Bliskog istoka iako nemaju nikakvih dodirnih tačaka sa sukobima koji su se tamo događali, a moraju da prihvataju i određene principe preglasavanja koji su standardni u EU. Upravo bi to trebalo da bude neka vrsta upozorenja političkoj klasi u Srbiji i građanima kada odlučuju o tome da li žele da prihvate da uđu u jednu takvu političku organizaciju kao što je EU, jer jednostavno, jednom kada uđete, bez obzira na na određene benefite, imate itekako puno negativnih stvari koje utiču pre svega na gubitak moći da se da se odlučuje o pitanjima koja su vezana za suverenitet“, zaključuje Mitić za Sputnjik.
