Kako je objasnio zamenik predsednika Centralne banke Dmitrij Tulin, banka „Jugra“ je radila po principu „usisivača“, uzimala je novac od Rusa i usmeravala ih na finansiranje projekata vlasnika banke u naftnoj industriji i razvoj nekretnina. U te svrhe, prema podacima Centralne banke, otišlo je 90 odsto ukupnih uloga. Pritom, kako se navodi, banka nije stvarala adekvatne rezerve, izgubila je kapital i pokušavala je da sakrije realno finansijsko stanje. Gubitak „Jugre“ je 22. jula bio 7,4 milijardi rubalja.
Banka Rusije je krajem jula „Jugri“ oduzela dozvolu za rad, nakon što je procenila da je spas banke nemoguć — sredstva potrebna za sanaciju, u najoptimalnijoj varijanti, premašila bi sredstva koja se dobijaju od osiguranja, a od Arbitražnog suda u Moskvi je zatražila da prizna bankrot te banke.
Odluka o oduzimanju licence je doneta dve nedelje nakon što je u „Jugru“ uvedena privremena uprava, a Agencija za osiguranje uloga počela da isplaćuje klijentima banke novac, uprkos protestu državnog tužilaštva.
Krah „Jugre“ se po obimu isplate klijenata od strane Agencije za osiguranje uloga smatra najvećim u ruskoj istoriji — reč je o sumi od skoro 170 milijardi rubalja.
Vlasnik banke, beloruski biznismen Aleksej Hotin, sada pokušava da spase banku na sve moguće načine. Da bi izbegao najcrnji scenario, prvo je predlagao plan mera koje podrazumevaju da Agenciji za osiguranje uloga vrati 170 milijardi u roku od 10 godina, ali je Centralna banka to odbacila, jer je njegov plan smatrala „neosnovanim“.
Gubitak licence primorao je Hotina da traži dodatne investicije za spas banke od članova saudijske kraljevske porodice, ali i za svoje naftne i hotelijerske projekte.
U Hotinovom saopštenju se navodi da je „princ izrazio spremnost da razmotri mogućnost ulaganja u kapital banke u slučaju da se obnovi rad te finansijske institucije“.
Princ Alvalid je bratanac aktuelnog kralja Saudijske Arabije, Salmana. Jedan je od najbogatijih ljudi na svetu, pa ga zovu i arapskim Vorenom Bafetom. Njegovo bogatstvo se procenjuje na više od 17 milijardi dolara, a ima udeo u kompanijama kao što su „Sitigrup“, „For sizons“, „Tviter“, „21st Century Fox“, „Dizni“. On je vlasnik i kultnog hotela „Džordž V“ u Parizu i „Plaza“ u Njujorku.
Hotin je, s druge strane, većinski vlasnik banke „Jugra“ — on kontroliše 52,5 odsto kapitala te institucije. Prema podacima RIA Rejtinga, 1. jula ove godine banka je zauzimala 29. mesto u Rusiji sa aktivima vrednim 322,9 milijardi rubalja. Prema informaciji Centralne banke, obim uloga u „Jugru“ na isti datum je iznosio 180 milijardi rubalja, od čega su 170 milijardi bile osigurane u Agenciji za osiguranje uloga.
Osim toga, Hotin je jedan od vlasnika naftne kompanije „Eksilon enerdži“. Aktivi kompanije nalaze se u Timano pečoru i Zapadnom Sibiru, a proizvodi oko 700 hiljada tona ugljo-vodonika. Kompanija trguje na varšavskoj i londonskoj berzi. Kapitalizacija se procenjuje na 172 miliona funti (13,4 milijardi rubalja).
Ruski mediji pišu da njegova naftna kompanija nije držala veliki novac u banci „Jugra“, te da se zbog toga ne plaši finansijskih problema.
Analitičari smatraju da je Hotinov pokušaj da privuče investitore iz Saudijske Arabije i tako spasi banku predodređen za neuspeh, posebno nakon što mu je oduzeta dozvola za rad.
„Bez obzira na princa, šansa da se obnovi rad banke, kojoj je oduzeta dozvola za rad, a veliki broj štediša već isplaćen, ravan je nuli. U krajnjem slučaju, tako nešto se nikada nije desilo u ruskoj praksi. Najverovatnije će sve ići svojim tokom i posle nekog vremena ta finansijsko-kreditna institucija biće likvidirana. Centralna banka igra ključnu ulogu u nadgledanju banaka i sve odluke koje je donela u poslednjih nekoliko godina bile su veoma racionalne. To jest, Centralna banka oduzima licence kada je obim problema unutar banke zaista toliki da je spasavanje nemoguće. Sa tačke gledišta rukovodstva banke, pokušaj da se u tim uslovima privuče takav investitor deluje logično, ali ima malo šanse za uspeh“, rekao je za Sputnjik ekspert za makroekonomiju Sergej Hestanov.
Većina analitičara se slaže da je kasno za spasavanje banke „Jugra“, uz to dodaju da je dolazak investitora, posebno iz Saudijske Arabije, malo verovatan, jer „takva investicija ne bi imala nikakvog smisla“.
Ruski analitičari podsećaju da su u praksi zabeležena tri presedana kada je bankama sudskim putem vraćena licenca, ali ističu da nije zabeležen primer da je nekoj banci vraćena dozvola za rad samo zato što je našla investitora.
Ima, međutim, i bankara koji kažu da bi investicije saudijskog princa teoretski mogle da pomognu „Jugri“ da obnovi rad i povrati licencu, ali navode da je takav scenario moguć samo „u slučaju da banka nije umešana u neke kriminalne radnje“, a da su svi njeni problemi povezani isključivo sa kapitalom i likvidnošću.
Bivši predsednik banke „Jugra“ Aleksej Nefedov smatra da razlozi koje je navela Centralna banka za oduzimanje dozvole za rad „ne odgovaraju stvarnosti“, i najavio je da će pravdu potražiti na sudu.
Kremlj je saopštio da ne namerava da se meša u ovaj slučaj.
„Još jednom ponavljam — Kremlj se neće mešati u to. Postoje arbitražni postupci, postoji delatnost nezavisnog megaregulatora, postoji rukovodstvo te banke, koje će braniti svoja prava u sudskom postupku. I ovde nema mesta za mešanje Kremlja“, rekao je portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov.
Po svemu sudeći, poslednju reč o ovom slučaju daće — sud.
