Đurić je u intervjuu „Jedinstvu“, upitan da li veruje da će dijalog Beograda i Prištine biti nastavljen, rekao je da su neke strane diplomate u Prištini poslednjih dana sa skepsom govorile o mogućnosti nastavka produktivnog dijaloga zbog dubokih političkih podela među Albancima na Kosovu i Metohiji.
„Takav opis situacije, međutim, jeste i priznanje nesposobnosti međunarodne zajednice da stvori okruženje u kojem populistička opozicija neće biti u mogućnosti da blokira pozitivne društvene procese. Sa druge strane, blokada tih procesa ide naruku onima kojima je u interesu dugoročna zarobljenost Kosova i Metohije u zamrznutom konfliktu, a bojim se da takvih u ovom trenutku uopšte nije malo“, upozorio je on.
Na konstataciju da ambasadori pojedinih zapadnih zemalja u Prištini upućuju javno kritike na račun Kosova zato što još nije formirana Zajednica srpskih opština (ZSO), Đurić je kazao da mu je teško da zamisli situaciju u kojoj bi, recimo, vlada privremenih institucija samouprave u Prištini, ko god je činio, odbila neki eksplicitan zahtev zemalja Kvinte.
„Ukoliko države sa najvećim uticajem na Kosovu i Metohiji nešto zaista žele, to će biti i učinjeno. To se odnosi ne samo na pitanje formiranja ZSO, već i na sve ostale društvene i političke procese“, uveren je on.
Kada je reč o ratnim zločinima, Đurić kaže da se odnosom prema zločinima i potrebom da zločinci odgovaraju za počinjena zlodela definišu vrednosti na kojima će jedno društvo da počiva.
„Naravno da ne može biti demokratije i poštovanja ljudskih prava tamo gde se ne garantuje osnovno ljudsko pravo na život. Ni srpska ni albanska deca nisu bezbedna tamo gde se za najteže zločine ne odgovara. Uveren sam da će pravda kad-tad biti zadovoljena, jer dok god čitavo društvo ne načini jasan otklon od onih koji su ubijali ljude i decu, samo zato što se drugačije zovu ili drugačije misle, na Kosovu i Metohiji ne možemo da se nadamo bilo kakvom iskrenom pomirenju“, zaključio je on.
