Šef srpske diplomatije Ivica Dačić kaže da Srbija nema original Dejtonskog sporazuma, kao i da je posle 5. oktobra 2000. godine nestao i papir na kojem je Ričarad Holbruk potpisao da Amerikanci nikada neće priznati nezavisnost Kosova. Dačić je rekao da se svi prave blesavi kad ih pita gde su tako važna dokumenta.
Ko je zadužen za čuvanje Dejtonskog sporazuma, pravnog akta koji je parafiran u vojnoj vazduhoplovnoj luci Rajt-Paterson u američkoj državi Ohajo, da bi se zvanično prekinuo rat u Bosni i Hercegovini. Sporazum je zvanično potpisan u Parizu 14. decembra uz prisustvo predsednika Srbije Slobodana Miloševića, predsednika BiH Alije Izetbegovića, predsednika Hrvatske Franje Tuđmana, glavnog američkog posrednika Ričarda Holbruka i generala Veslija Klaraka. Sadašnja administrativna podela Bosne i Hercegovine i sastav Vlade bili su neki od rezultata dogovora.
Jedan od najosnovnijih principa na kojima je Dejtonski sporazum bio zasnovan jeste podela Bosne i Hercegovine po ključu 51-49 (51 odsto teritorije Federaciji BiH i 49 odsto Republici Srpskoj) koji je usaglasila takozvana Kontakt-grupa.
Bivši diplomata Zoran Milivojević kaže za Sputnik da bi svaka zemlja potpisnica morala da ima original međunarodno potpisanog ugovora koji bi po pravilu trebalo da se nalazi u arhivu Ministarstva spoljnih poslova, gde se inače takvi dokumenti čuvaju. On naglašava da se tu čak nalaze i sporazumi koje je svojevremeno potpisala bivša Jugoslavija, čak i kraljevina SHS-a, a koje Srbija baštini na osnovu državno-pravnog kontinuiteta.
„Kada ministar spoljnih poslova Ivica Dačić kaže da su nestali, to onda znači da su ili ukradeni ili na neki drugi način uništeni, tako da to onda treba istražiti i videti kako je moguće da se to uopšte desilo. Inače, postoje materijali u postupku: kada je potpisan sporazum, kako je primerak nama dostavljen u zvaničnoj formi i onda postoje pisani materijali vezano za to. Prema tome, tim tragom treba ići i utvrditi šta je sa sporazumom“, kaže Milivojević.
Jedno od objašnjenja gde je nestao „dejtonac“ pružio je bivši ministar spoljnih poslova i čelnik DOS-a Goran Svilanović, koji je tvrdio da nije zatekao taj dokument kada je preuzeo resor 2000. godine, a da su mu službenici rekli da je možda izgubljen kada je arhiva sklanjana tokom NATO bombardovanja 1999. godine.
Diplomata kaže da Srbija ne gubi ništa time što nema original, jer postoji i osnovni original, na engleskom jeziku. Njegove odredbe su i dalje sve na snazi i zbog toga ne može da bude nikakvih posledica.
„Gubitak takvog dokumenta može da izazove samo političke posledice, jer to pokazuje kakav je stav i odnos Beograda prema Dejtonskom sporazumu i svemu tome što se događalo, posebno ukoliko se otkrije kako i u koje vreme je nestao. Ukoliko se dovede u vezu sa politikom u tom datom trenutku i stavom prema celom tom procesu koji se odvijao, videće se odnos ne samo prema samom sporazumu, nego i prema završetku rata u Bosni i Hercegovini i svemu onome što je bila posledica tog rata“,dodaje Milivojević.
Dačić kaže da svi Miloševićevi saradnici tvrde, a da se njegova sekretarica kune da je Milošević zvao i da joj je dao papir na kojem je Holbruk, tadašnji glavni pregovarač između Zapada i Srbije i američki izaslanik, potpisao predsedniku Srbije tokom pregovora 1998. i 1999. godine da Vašington nikada neće priznati nezavisnost Kosova. Prema njegovim rečima, taj papir je nestao, jer je sve opljačkano. Bivši diplomata Zoran Milivojević kaže za Sputnjik da je zatečen tom informacijom.
„Ne znam za postojanje tog papira, ali treba verovati gospodinu Dačiću i ukoliko je i on nestao, to onda pokazuje svu bizarnost cele situacije vezane za Holbruka, pošto je on svojevremeno prvi priznao OVK i prvi otišao njima na noge. Tada je počeo proces saradnje OVK i Sjedinjenih Američkih Država, koji znamo kako se završio — NATO intervencijom“.
Milivojević smatra da ako nema i tog papira onda to takođe baca sumnju na sve ono što je tada politički izrečeno ili garantovano u vremenu kada su SAD imale interes preko Holbruka da se rat završi na način kako je njima interesno odgovarao. Očigledno da su i tada bile skrivene namere i da su ciljevi bili sasvim drugačiji od onoga što je u to vreme bilo proklamovano i što je bilo ispisano i od strane Vašingtona i od samog Holbruka koji je govorio u američko ime, zaključuje bivši diplomata.
