Savremeni mlad čovek vreme provodi na globalnim mrežama, na tastaturi i klikom miša iznosi ideje o boljem, humanijem svetu. Međutim, dok „lajkuje“ i „šeruje“ apele za pomoć, u praksi su sve ređi primeri istinske pomoći bližnjima.
Ovaj stereotip u poslednjoj deceniji ruše mladi ljudi koji veliku energiju poklanjaju humanoj misiji i pomoći srpskim porodicama u celom regionu.
Humanitarna organizacija „Srbi za Srbe“ spojila je ono najbolje u našem narodu, komšijsku solidarnost i sport, i uspela od 2005. godine da prikupi više od dva miliona evra koji su direktno preusmereni za 1.700 porodica u regionu sa više od jedanaest hiljada dece.
Sve je počelo u dijaspori, kada se grupa prijatelja okupila kako bi skupila novac za jednu porodicu u matici koja ima puno dece. Akcije se šire, a u fokusu su porodice sa četvoro i više dece.
„Međutim shvatili smo da je pomoć neophodna i manjim porodicama na prostoru Krajine, Kosova i Metohije, Federacije Bosne i Hercegovine, Makedonije, Crne Gore. U tim krajevima, nažalost, živi jako mali broj srpskih porodica. Želimo da ih ohrabrimo da tu ostanu, da opstanu na svojoj zemlji, na vekovnim ognjištima, tu smo za njih kao bratska podrška. Sarađujemo sa sveštenicima i monasima Srpske pravoslavne crkve, sa meštanima, centrima za socijalni rad, drugim humanitarnim organizacijama i medijima. Kada saznamo kome je pomoć potrebna, prvo obiđemo te ljude, da vidimo šta im je najpotrebnije“, kaže za Sputnjik Igor Rašula predsednik humanitarne organizacije „Srbi za Srbe“. Ovi mladi ljudi izuzetno su aktivni na prostoru Kosova i Metohije, gde su proširili svoje delovanje, pa praktično rade posao države pomažući velikim projektima celu srpsku zajednicu, doveli su vodu u većinu kuća u Metohiji, obnovili vrtiće.
Sagovornik Sputnjika ne želi da akcije „Srba za Srbe“ definiše na ovaj način. Država, ima druge prioritete, veliki broj ljudi kojima isplaćuje socijalnu pomoć, zaposlenih u institucijama, međutim, u selima južno od Kosovske Mitrovice situacija je jako teška. „Tu mi nastupamo“, kaže Rašula.
„Prevashodno želimo da ljudi rade, to je osnovni imperativ naše organizacije, da ne budemo zamena Crvenom krstu, želimo da ljudi žive od svog rada, na svojoj zemlji. Najviše im pomažemo dopremanjem stoke, krava, ovaca, koza, sitne živine. Veliki broj porodica traži pomoć u vidu građevinskog materijala. Obnovili smo veliki broj kuća, a neke i izgradili iz temelja, takođe za porodice sa više dece. Više desetina sela smo potpuno opremili sistemima za dopremanje pijaće vode. Trudimo se da pomognemo čitavim zajednicama u Velikoj Hoči, Orahovcu, Osojanu, Goraždevcu, dopremili smo poljoprivrednu mehanizaciju koju može da koristi dvadeset ili trideset porodica. Oni koji su ostali imaju puno zemlje, želeli smo da pomognemo da je obrađuju, tamo gde je koliko-toliko bezbedno“, objašnjava prvi čovek organizacije za Sputnjik.
Domaćinima koji su ostali ili su se posle rata vratili na svoju zemlju dovoljan je mali podsticaj da počnu ozbiljno da stvaraju, zaključak je članova ove neobične organizacije, koji ne samo da prikupljaju donacije (gde je otišao svaki dinar ili dolar moguće je u svakom trenutku videti na sajtu organizacije) već sa zasukanim rukavima učestvuju u obnovi kuća. Dobro se dobrim vraća, ali se i množi, kaže Rašula.
„Jednoj porodici u Krajini kupili smo desetak ovaca. Kad smo došli nakon nekoliko godina, zatekli smo ogromno stado. To su izuzetno vredni, radni ljudi. Veliki broj njih je posle donacije naše organizacije životinje prosledio dalje, drugim porodicama. Tako stvaramo lanac dobročinstva koji se širi već dvanaest godina, počev od naših ljudi iz dijaspore preko Beograda, Novog Sada, Niša, Banjaluke, Herceg Novog, preko celog sveta“, kaže Rašula.
Po uzoru na NBA takmičenje u šutiranju trojki, „Srbi za Srbe“ organizuju turnir na kome se takođe prikupljaju donacije za porodice širom regiona. Na ideju su došli razmišljajući o tome koliko su Srbi poznati po trojkama koje su im donele najveće trofeje. Trojka je nekako usađena u naš narod kao pobednički šut, kaže sagovornik Sputnjika.
„Povezali smo sport i muziku, u početku su samo šuteri plaćali kotizaciju, a zatim su se uključile i firme koje sada uplaćuju ozbiljne iznose. Održali smo više od 110 turnira za pet godina, u Srbiji, na Kosovu i Metohiji u Republici Srpskoj, Crnoj Gori, Austriji, Švajcarskoj, Americi, Kanadi, pa i u Australiji. Na turnirima se ne okupljaju samo Srbi, već ljudi koji žele da se zabave i nekome pomognu, dobri ljudi. Pomažu i kupovinom majica koje štampamo“, objašnjava Rašula.
Koliko ovaj vid zabave može da pomogne ugroženima govori i poslednji primer turnira u Rumi, gde je za jednu porodicu sa mnogo dece prikupljeno 525 hiljada dinara. Ovi mladi ljudi očekuju da će „Trojka iz bloka“ i ove godine u septembru na Kalemegdanu tradicionalno okupiti najviše učesnika i novca za one kojima je pomoć najpotrebnija.
