To važi i za ostalu osmoricu srpskih državljana koji su u martu i februaru pravosnažno osuđeni na petomesečne zatvorske kazne, nakon što su, kao i Velimirović u novembru, sa specijalnim državnim tužiocem potpisali sporazume u kojima su priznali stvaranje kriminalne organizacije radi izazivanja krvoprolića i rušenja vlasti u Podgorici 16. oktobra prošle godine, tokom najavljenih demonstracija Demokratskog fronta, piše „In4s“.
Takođe, delovi njihovih presuda u kojima su navedena i navodna krivična dela ostalih optuženih, ne mogu da budu dokaz protiv lidera Demokratskog fronta Andrije Mandića i Milana Kneževića, Mihaila Čađenovića, dvojice ruskih državljana Eduarda Šišmakova i Vladimira Popova, kao i drugih devet optuženih srpskih državljana.
Sve ovo proizilazi iz pravnog stava crnogorskog Vrhovnog suda, koji je njegovo krivično odeljenje utvrdilo na sednici 10. jula, na zahtev krivičnog odeljenja podgoričkog Višeg suda od 22. juna, podnetog dan nakon što je Katnić izneo drugačije mišljenje na Televiziji Crne Gore.
On je tada rekao da su pravosnažne presude na osnovu sporazuma o priznanju krivice dokaz i za druge okrivljene, i da nema potrebe da oni koji su ih potpisali svedoče.
Pravni stavovi Vrhovnog suda nisu obavezujući za sudije nižih sudova, ali znače da će Vrhovni sud, ako predmet stigne do njih, odlučiti u skladu sa svojim preporukama. Zato ih sudije nižih sudova uglavnom poštuju, pa je verovatno da će to učiniti i Suzana Mugoša, koja predsedava većem u ovom predmetu.
„Pravosnažna presuda doneta na osnovu sporazuma o priznanju krivice može se pročitati u dokaznom postupku u krivičnom predmetu protiv drugog okrivljenog dokaz je o činjenicama i okolnostima koje se odnose na krivično delo i krivicu lica osuđenog tom presudom, ali ne i dokaz o činjenicama i okolnostima koje se odnose na krivično delo i krivicu drugog okrivljenog lica“, stoji u stavu Vrhovnog suda, koji su doneli predsednica Vesna Medenica, predsednik krivičnog odeljenja Radule Kojović i sudije Petar Stojanović, Stanka Vučinić, Svetlana Vujanović i Miraš Radović.
Ono što su Velimirović i ostali saopštili tužiocu protiv funkcionera Demokratskog fronta, dvojice Rusa i drugih optuženih ne može se čitati na njihovom suđenju, osim ako nisu dostupni sudu.
„Iskazi okrivljenog, koji je osuđen presudom na osnovu sporazuma o priznanju krivice mogu se pročitati u krivičnom postupku protiv drugog okrivljenog ako je osuđeni umro, duševno oboleo ili se ne može pronaći, ili je njegov dolazak pred sud nemoguć ili znatno otežan zbog starosti, bolesti ili drugih važnih razloga“, piše u stavu Vrhovnog suda.
Ako se njihovi iskazi ipak pročitaju iz ovih razloga, ne mogu biti jedini ili odlučujući dokaz protiv Mandića i ostalih, jer im ni oni ni njihovi advokati nisu prisustvovali.
„Na tom iskazu, osim ako je drugom okrivljenom, odnosno njegovom braniocu bila data mogućnost da postavlja pitanja i ospori taj iskaz, ne može se zasnivati isključivo ili u odlučujućoj meri presuda drugom okrivljenom“, stav je Vrhovnog suda.
Neki od advokata optuženih najavili su da će tražiti da se Velimirović i ostali osuđeni po sporazumu o priznanju krivice pojave na sudu i svedoče, jer tvrde da je vlast, u saradnji sa Specijalnim tužilaštvom, režirala čitav slučaj, vršeći pritisak na potpisnike sporazuma.
