Događaji stvaraju jake političke ličnosti, vođe, podseća za Sputnjik diplomata Vladislav Jovanović, ali i vođe modeliraju te događaje i mogu da ih usmeravaju i potčine sebi i svojim ambicijama. Čerčil, Staljin i Ruzvelt su se našli na čelu svojih zemalja pre nego što je rat izbio, jer su se, prema Jovanovićevom mišljenju, dokazali u sređivanju ekonomske krize i „nju dilu“ (Ruzvelt), brzoj industrijalizaciji i jačanju Sovjetskog Saveza kao velike države (Staljin), dok je Čerčilova veličina što je uspeo da izdrži tempo sve do pobede nad fašizmom.
Primamljiva je, kaže Jovanović, teza da svet ponovo ide u pravcu jakih lidera, jer su to danas, pored Putina, i Tramp, Orban. Simetrija je, dodaje, privlačna i najčešće daje pravi odgovor, ali neki put može malo i da zavede.
Ko to tamo glavu diže
Sadašnja situacija je drugačija od vremena Hitlerovog uspona, konstatuje Vladislav Jovanović, ali ima i zaoštrene uglove koji opominju na oprez i objašnjavaju zašto se pojedine zemlje uspravljaju i žele da se suprotstave sebičnom, hegemonističkom pohodu Amerike.
„Sjedinjene Države teraju saveznike da povećaju deo budžeta posvećen vojsci, odnosno da otvaraju tržište za američku vojnu industriju, a s druge strane hoće da ih energetski učine zavisnim od sebe, a ne od Rusije, što nije sasvim u prirodi stvari jer je energetska zavisnost Zapadne Evrope i Rusije osnova bezbednosti“, napominje Jovanović.
Nastanak lidera kao što je Putin je bio zakonomeran, uočava Jovanović, jer Rusija u svojoj istoriji, sem možda u vreme tatarske vladavine, nikad niže nije pala nego devedesetih godina pod Jeljcinom i takozvanim liberalima i pitanje je bilo samo vremena kad će i ko da izbije na površinu.
Mađarski premijer Orban je samostalna ličnost, saglasan je ovaj iskusni diplomata, koji je morao da odgovori na dva izazova. Jedan je da se osloni na energetsku zavisnost od Amerike i drugih i da zato skuplje plaća, umesto da nastavlja da trguje sa Rusijom jeftinijim gasom i petrolom, a sa druge strane se suprotstavlja novom imperijalizmu same EU, koja hoće da diktira svojim članovima unutrašnja pravila nacionalnog života.
„Drugim rečima, problem imigracije i emigracije koji je izazvan postupcima velikih zapadnih sila se želi podeliti sa drugima koji nisu uopšte učestvovali u zlu prema zemljama na Bliskom istoku i da se na taj način od nacionalnih, etičkih društava utre put za stvaranje multinacionalnih i višerasnih. Razume se da jedna homogena nacionalna država kao što je Mađarska to nije mogla da prihvati, a to je mogla samo zato što se na njenom čelu nalazila jaka ličnost koja je imala hrabrost da brani interese svoje zemlje, a ne da služi interesima drugih centara moći“, tvrdi Jovanović.
Jednopolarnost je incident
Ne može se sa preciznošću reći ni kako će se završiti politička odiseja novog predsednika Francuske Makrona, koji je, prema Jovanovićevom mišljenju, jaka ličnost, predstavnik velikog kapitala, ali istovremeno i čovek koji želi da ostvari svoje mesto u istoriji i prilično je jak u isticanju svojih pogleda.
„Tako da je taj američki hegemonizam, ili da ga nazovemo politički i vojni imperijalizam, sada nadopunjen ekonomskim imperijalizmom jer SAD žele da se brzo bogate na račun drugih“, ponavlja Jovanović.
Novi predsednik Tramp je, ističe ovaj diplomata, novi fenomen u američkoj politici jer je došao iz nestručnih političkih krugova sa veoma razvijenim poslovnim egom i ima svoje zahteve, očekivanja i netrpeljivost prema, kako sam kaže, političkoj močvari u Vašingtonu.
Kako će se završiti njegov duel sa establišmentom Amerike koji je vrlo razvijen, jak i dobro postrojen prema njemu — ostaje da se vidi, smatra Jovanović, ali je činjenica da je Tram posle dugo, dugo godina iznenadio američki politički svet dolazeći iz dubina potpuno politički nespreman jer ga nijedna partija nije pripremila niti predviđala njegov dolazak.
„Teško je predvideti kako će se to sve završiti jer postoji i element nepredvidivosti u svemu tome, ali i može da se dogodi da Tramp uspe u ovom nadmetanju da se održi i da onda počne da potiskuje sadašnji agresivni politički establišment i stvara bazu za sopstveno političko delovanje“, rezonuje Jovanović.
Situacija jeste složena, zaključuje Jovanović, ali istorijski zakoni govore da su prednosti na strani množine, a ne jednine, jer je višepolarnost zakon istorije dok su jednopolarnosti više incidenti u istoriji, koliko god dugo trajali.
