Nije prevario utisak da se auto-putu Beograd—Sarajevo ne piše dobro pošto o tom infrastrukturnom projektu na nedavnom samitu o Zapadnom Balkanu u Trstu gotovo da nije bilo reči. Na licitiranja kojom bi trasom išao auto-put kroz Bosnu i Hercegovinu (BiH), odnosno Federaciju BiH i Republiku Srpsku (RS), sudeći po izjavama nadležnih, izgleda da je zasad stavljena tačka.
Ministarka saobraćaja Srbije Zorana Mihajlović za Sputnjik kaže da je Beograd spreman da nastavi razgovore vezane za izgradnju ovog strateški važnog infrastrukturnog projekta, za koji već ima osnove projektne dokumentacije.
„Ipak, unutar BiH mora da dođe do razgovora i dogovora. U protivnom neće ni biti auto-puta. Beograd može samo da apeluje na taj dogovor jer su interes građana i mogućnosti koje otvara izgradnja i novi auto-put važniji od svega“, kaže Mihajlovićeva za Sputnjik.
Kao i uvek kada je u pitanju izgradnja puta, sporna je trasa koju bi svako prema svom interesu da navrne na svoju vodenicu, koja je u slučaju BiH, naravno, i nacionalno obojena. Prema ranijim procenama, izgradnja auto-puta Sarajevo—Beograd koštala bi oko 850 miliona evra, a zavisno od trase, mogao bi da bude duži 120, pa i 150 kilometara.
Posle burnih rasprava i u samoj Federaciji BiH, tamo su se konačno dogovorili da auto-put Beograd—Sarajevo ide preko Tuzle. Tako je pre deset dana odlučio parlament Federacije BiH. Reč je o trasi koja bi povezivala Bijeljinu, Brčko, Tuzlu i vezala se na Koridor 5C, ali i izlaskom na Kuzmin u Srbiji imala izlaz na auto-put Beograd—Zagreb. Tako je parlament Federacije promenio svoju prvobitnu odluku iz marta meseca da auto-put neće ići preko Tuzlanskog kantona.
Problem je, međutim, što se sa ovom novom trasom ne slaže RS. Samo dva dana po odluci Sarajeva, ministar saobraćaja i veza Srpske Neđo Trninić je rekao da Vlada ima strategiju transporta i strateški definisane putne pravce na čijoj će izgradnji raditi narednih godina i da ne želi da se meša u planove Federacije BiH.
A ta tri pravca su veza između Koridora 5C, preko Brčkog i Bijeljine, i veza sa Srbijom. Drugi je ruta od Istočnog Sarajeva, preko Pala, Sokoca i Rogatice do Višegrada, kao i varijanta preko Doboja, Tuzle i Zvornika.
Dakle, izvesno je, do daljeg, ništa od posla koji je svojevremeno okarakterisan kao mirovni projekat.
Sredinom februara ove godine, tadašnji premijer Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da su odnosi između Srba i Bošnjaka za Srbiju izuzetno važni i da predložena izgradnja auto-puta Sarajevo—Beograd predstavlja „mirovni projekat koji je mnogo više od auto-puta“.
„Za nas su strašno važni odnosi između Srba i Bošnjaka, tu treba da ulažemo mnogo strpljenja i prećutkivanja, kao i odbrane i zaštite naših međusobnih odnosa“, rekao je tada Vučić, objašnjavajući da je zbog toga i predložio projekat izgradnje auto-puta Beograd—Sarajevo, koji bi povezao „muslimane iz Sandžaka i Sarajeva, ali bi povezao i srpsku Hercegovinu sa centralnom Srbijom, i celu istočnu Bosnu sa centralnom Srbijom“.
Analitičar iz RS Anđelko Kozomara smatra da od tog auto-puta neće biti ništa u narednih pet godina.
Komentarišući najnoviju situaciju, on je ukazao na rezolutan stav Trninića da je za RS ta priča u ovoj godini završena, da mogu da prave auto-put gde hoće, ali da Banjaluka u tome neće učestvovati, niti plaćati. Auto-put put bi, naime, trebalo da finansira Turska, najverovatnije kreditom koji će vraćati BiH, od čega trećinu RS. Na tu izjavu Trninića, kako je primetio Kozomara, predsednik Milorad Dodik nije reagovao.
„U Federaciji hoće da što više njihovih opština bude pokriveno tim putem, a Srbi hoće da bude što više srpskih. Pritom, Vučić je tvrd u stavu da moraju da se povežu Sandžak i Bosna“, kaže Kozomara.
Nije problem, kaže on, da put pređe Drinu u Višegradu, ali mi hoćemo da se on dalje penje prema Palama i Sarajevu, što je mnogo kraća trasa od one da nastavi prema Tuzli.
Dodik je rekao da je u redu da put ide preko Tuzle, ali onda ne bi išao na Višegrad, dužim i za rad komplikovanijim putem. Ali je onda problem što tu nema Sandžaka povezanog sa Bosnom, napominje analitičar RS.
„Ja mislim da u narednih pet godina neće biti ni potpisan ugovor, a kamoli da će se nešto raditi“, zaključio je Kozomara za Sputnjik.
