Međutim, novinarka navodi da su „rusofobi“ koji su u poslednje vreme preplavili Vašington, iz nekog razloga tvrdoglavo smatraju pravim „neprijateljem“ ne Peking, već Moskvu, uprkos mnogobrojnim neprijateljskim potezima od strane Kine.
Predsednik Tramp danas je apelovao na Severnu Koreju pretećom retorikom, ali Tramp je i ranije pokušao da obuzda režim Kim Džong Una na druge načine: ne zaboravite, prošle nedelje u UN i Pekin i Moskva su podržali na glasanju i odobrili uvođenje dodatnih sankcija u odgovor na nuklearni program Severne Koreje, rekla je Ingremova.
Ali to neće biti dovoljno. Svi stručnjaci govore da je ključ za obuzdavanje režima Kim Džong Una i suzbijanje njegovih pokušaja da stvori nuklearne rakete sposobne da stignu do teritorije SAD — Kina. Ali, čak i da jeste ključni partner, nije pokazala neku posebnu želju da sarađuje.
Na primer, nove sankcije neće uticati na kineske isporuke nafte Severnoj Koreji, koja je od posebnog značaja za nju, i neće kazniti kineske banke koje još uvek posluju u zemlji. Stoga ne treba očekivati neke posebne promene od debelog 30-i-kusur-godišnjeg komuniste koji očigledno zavidi veličini naših raketa, istakla je novinarka.
Podržavajući odjednom dva najopasnija režima u svetu, severnokorejski i iranski, Kina je zaradila milijarde. Neto prihod Pekinga od izvoza u Pjongjan je oko tri milijarde dolara godišnje i on tokom 11 godina nije učinio praktično ništa da zaustavi dugo i smrtonosno kretanje režima prema dobijanju statusa punopravne nuklearne sile.
Usput, indikativno je da veliki broj rusofoba koji se iznenada pojavio u Vašingtonu izgleda da nema ništa protiv kineskog komunističkog režima. „Drugovi“, kažu oni, „pravi neprijatelj nije Kina, već Rusija“. Pa, hajde da ih uporedimo. Hakovanje naših kompjuterskih sistema? Da, Rusija je to radila, ali i Kina, takođe: ne zaboravite, samo pre nekoliko godina Kina je ukrala važne datoteke sa podacima biografija 50 miliona američkih državnih službenika. To je i dalje biti gore nego uzeti nekoliko ponižavajućih imejlova Demokratskog nacionalnog komiteta, rekla je Ingremova.
A šta je sa kršenjem ljudskih prava? Koliko političkih zatvorenika je tamo zatvoreno iza rešetaka niko tačno ne zna, ali setite se užasne situaciju sa Liu Sjaoboom, aktivistom i dobitnikom Pulicerove nagrade koji je nedavno preminuo u mukama od raka, dok je bio u zatvoru u Kini. A šta je sa teritorijalnim ambicijama? Ne mora mnogo da se traži: Kina je u Južnom kineskom moru napravila ostrvo da bi podržala svoje pretenzije u regionu, a takođe vodi ekspanziju u Africi gde su upravo izgradili svoju prvu vojnu bazu u inostranstvu — u Džibutiju.
A šta je sa krađama naše intelektualne svojine i druga kršenja pravila trgovine? Od trenutka pristupanja Svetskoj trgovinskoj organizaciji Kina je uspela da pljune na sva postojeća pravila, nanese veliku štetu američkoj industriji i dovede tržište do potpunog haosa.
Zar ne mislite da bi trebalo da provodimo manje vremena napadajući Rusiji i pretvarajući se da je napolju 1985. godina, a na ekranu film „Crvena zora“, i možda malo porazmislimo o tome šta će se desiti sa slobodom i prosperitetom naše države ako u bliskoj budućnosti Kina zameni SAD kao vodeća ekonomska i vojna sila?
Vreme je da se gorka istina kaže naglas: jedina zemlja koja može da utiče na Severnu Koreju je Kina i dok god ne budemo imali uticaj na Kinu, naša sposobnost da menjamo dinamiku odnosa sa Severnom Korejom biće prilično ograničena, zaključuje voditeljka.
