Dok je u svetu običaj da se film ili serija komentarišu tek pošto se pojave pred gledalištem, na Balkanu buru izaziva i sama najava snimanja određenog dela.
Tako je i sa najavom turske državne televizije TRT, koja je najavila snimanje serije o životu Alije Izetbegovića. Serija će, kako je najavljeno, imati šest epizoda, biće snimljena na brojnim lokacijama u BiH, a režiraće je jedan od najpoznatijih bosanskih reditelja Ahmed Imamović. Ostatak ekipe je turski.
Imamović je poznat po dugometražnom filmu „Go West“ po kratkometražnom filmu „10 minuta“, za koji je dobio „evropskog Oskara“, nagradu Feliks.
Lik Alije Izetbegovića, ako bismo ga apstrahovali iz konteksta raspada bivše Jugoslavije, krvavog građanskog rata u BiH i njegove uloge u njemu jeste zanimljiv, slažu se sagovornici Sputnjika. Pošto je to gotovo nemoguće, postoji i jedno ali.
Različiti narodi na Balkanu, čak i u okviru istog naroda, na istorijsku ulogu Alije Izetbegovića gledaju drugačije, kaže pisac i novinar Muharem Bazdulj, međutim, životopis Alije Izetbegovića je uzbudljiv, kaže on.
Izetbegović je dva puta bio u zatvoru, jednom kao vrlo mlad, drugi put u poodmaklim godinama. Potom je postao predsednik predsedništva dela jedne složene države, koja je u jednom trenutku postala nezavisna, a to osamostaljenje pratio je brutalan rat u kome su se desili brojni zločini, navodi Bazdulj. Istorijski gledano, Izetbegović je zanimljiva figura, kaže Bazdulj.
Sve zavisi, kaže Bazdulj, kako će lik Alije Izetbegovića biti prikazan.
„Na bošnjačkoj sceni, uglavnom se o njemu pišu hagiografije, iako je nedavno izašla knjiga publiciste Mustafe Čengića koja je vrlo kritična prema njegovoj istorijskoj ulozi“, kaže Bazdulj.
Lik Alije Izetbegovića bio bi verovatno interesantan za objektivnu obradu, kaže pisac Vladimir Kecmanović:
„Međutim, sve što čujem o tom projektu, ne obećava objektivnost, već pre propagandno — igrani program“.
Za doktora Neleta Karajlića, lidera legendarnog benda Zabranjeno pušenje i autora dva serijala koji su najbolje opisali BiH, „Top liste nadrealista“ i „Složne braće“, tačno je da je Alija Izetbegović zanimljiva ličnost, neko ko je snosio visok stepen odgovornosti za sve što se dešavalo u Bosni i, kako kaže, za sve ono što će tek da se desi u Bosni.
„Sa te strane možemo da ga gledamo iz sto uglova. Ono što je mene kao autora ’Nadrealista‘, u ono vreme kada smo mi radili, a kada je on tek dolazio na vlast, kod njega zainteresovalo je prozor jednog naroda kroz koji je on gledao. On je bio, u stvari, oličenje mentaliteta, ne samo muslimanskog življa u BiH, nego i šire. Jer mi manje ili više nismo mentalitetom odmakli jedni od drugih“, kaže Karajlić.
Izetbegović je bio idealan da prikaže mentalitet, kako Karajlić kaže, bosanskog merhametli (milosrdnog, čovečnog, svojeglavog) čoveka.
„Alija je, opet, sa druge strane, imao to nešto što taj narod oličava u svakom pogledu, a to je tvrdoglavost i, naravno ona neprevaziđena bosanska pokvarenost u kojoj pričaš jedno, misliš drugo, radiš treće, u kojoj se njih trojica, Radovan, on i Pepi Kljujić drže za ruke tri dana pred izbore, da bi šest meseci nakon izbora jedan drugom vadili oči. To je ono što je u njegovoj psihološkoj strukturi jasno vidljivo“, objašnjava Karajlić.
Sve u svemu, pred rediteljem Imamovićem je veoma težak zadatak — da u seriji od šest epizoda koje prate život jedne od najkontroverznijih ličnosti iz perioda raspada Jugoslavije, od 1944. do 2003, izbegne da napravi ono što Kecmanović naziva političko — propagandnim programom.
Sam Imamović, za koga Bazdulj kaže da nije obožavalac lika i dela Alije Izetbegovića, rekao je da serija „Alija“, kako glasi naslov projekta, neće Izetbegovića tretirati kao političara, već želi da sagleda Izetbegovića kao oca, roditelja, suparnika u šahovskoj partiji, ali i suparnika za pregovaračkim stolom.
Na to Karajlić odgovara smehom.
„Kao da kaže da će govoriti o slastičarni, ali ne o kolačima. To ne može da se napravi da ne bude propaganda, jer u Bosni je sve propaganda, a i danas je na planeti sve propaganda. Da pravite film o zaštiti životne sredine, on postaje propaganda. Ono što je jasno je da se kroz priču o Aliji Izetbegoviću verovatno želi baciti posebno svetlo na istoriju te nesretne zemlje koje će sigurno navijati za onu stranu koja se ne poklapa sa mojim mišljenjem“, kaže Karajlić.
Prema rečima Muharema Bazdulja, biće zanimljivo videti kakva će biti interakcija između Imamovića, koji je, kako Bazdulj kaže na osnovu onoga što je Imamović do sada radio, istinski umetnik i turskih producenata koji verovatno očekuju neku vrstu hvalospeva Aliji Izetbegoviću.
Poznat je odnos između sadašnjeg turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana i Izetbegovića. Erdogan je u Izetbegoviću video islamsko — herojsku figuru, kaže Bazdulj, bio je jedan od poslednjih državnika koji je Izetbegovića posetio na samrtničkoj postelji 2003, kada je izjavio da mu je Alija ostavio Bosnu u amanet.
Sve to govori da je ideja serije jedna vrsta hvalospeva, kaže Bazdulj. On upozorava da bi, ako se želi da se u seriji stvori objektivna slika Izetbegovićevog lika, morala da se apstrahuju dnevnopolitička očekivanja i to ne važi samo u slučaju Alije Izetbegovića.
Izbeći subjektivnost kada se radi o obradi istorijskih ličnosti nije moguće, kaže Kecmanović, jedino postoje pokušaji da se subjektivnost odstrani u najvećoj mogućoj meri i projekti gde se to ne pokušava.
„Sumnjam da je motiv Turske da pravi seriju o Aliji Izetbegoviću da prikaže objektivnu sliku tog čoveka“, kaže Kecmanović.
