„Već sada može da se kaže da neće biti naziva ’Malorusija‘, jer ga mnogi ne prihvataju. Dobili smo mnogo zanimljivih, raznovrsnih predloga i komentara koji svedoče o tome da ova rasprava nije pokrenuta uzalud“, navodi se u saopštenju Zaharčenka koje je objavila njegova pres-služba.
On je istakao da je projekat „dobio široku podršku“. „Kijev treba da se zamisli o tome da će dalje vođenje ove ubilačke politike i nesposobnosti za dogovor dovesti do raspada zemlje“, dodao je Zaharčenko.
Ranije je Zaharčenko predložio stvaranje nove države Malorusije kao naslednice Ukrajine koja će imati nesvrstani status i postaviti kurs politike za obnovu odnosa sa Rusijom, kao i ujedinjenja sa saveznom državom Rusije i Belorusije. Lugansk je saopštio da o ovom projektu nije razgovarano sa LNR. Predsednik parlamenta DNR Denis Pušilin precizirao je da je stvaranje Malorusije samo ideja koja se shvata protivrečno, uključujući i u samoj DNR.
Portparol predsednika Rusije Dmitrij Peskov rekao je da su izjave lidera samoproglašene Donjecke Narodne Republike (DNR) Aleksandra Zaharčenka o stvaranju Malorusije lična inicijativa i podsetio da je Rusija posvećena Minskom sporazumu. Izaslanik Rusije u kontakt grupi za Donbas Boris Grizlov istakao je da se inicijativa o Malorusiji ne uklapa u minski proces i da nije predmet realne politike, već odgovor na provokativne izjave Kijeva.
Ukrajinske vlasti su u aprilu 2014. godine pokrenule vojnu operaciju protiv Donjecke i Luganske narodne republike koje su proglasile nezavisnost nakon državnog prevrata u Ukrajini u februaru 2014. Kijev ne priznaje DNR i LNR i smatra teritorije ovih dveju republika okupiranim, a ustaničke snage terorističkim.
Pitanje rešavanja situacije u Donbasu razmatra se, između ostalog, i na sastancima kontakt grupe u Minsku, koja je od septembra 2014. godine usvojila tri dokumenta koji regulišu korake za deeskalaciju sukoba. Međutim, i nakon sporazuma o primirju, između sukobljenih i dalje dolazi do razmene vatre.
