Geopolitika je, konstatuje za Sputnjik bivši atletski reprezentativac i funkcioner DSS-a Aleksandar Popović, nažalost ušla u vrhunski sport i, što je za njega kao bivšeg atletičara najcrnje, ušla je u „kraljicu sportova“.
Na Svetskom atletskom prvenstvu u Londonu zbog dopinga osuđeni atletičari bez sankcija se takmiče i pobeđuju pod obeležjima svojih država, dok ruski atletičari nastupaju bez zastave, i ako pobede, bez intoniranja svoje himne.
Ovo je prljava politika, a ne atletika
„Vratimo stvari na sam početak. Ukoliko je u sistemu antidoping kontrole u Ruskoj Federaciji i postojala greška ili zavera ili namera, za to može biti kriv neko u Ruskoj Federaciji, govorim sve u kondicionalu — ’ako je‘, ali ne mogu biti krivi atletičari“, ističe Popović.
Govorimo o atletičarima svetskog kalibra, dodaje Popović, koji su mogli da budu testirani bilo gde u inostranstvu pre takmičenja, jer su se svi oni takmičili i van Ruske Federacije. Konačno, Međunarodna atletska federacija je imala pravo da šalje svoje kontrole i da ih testira i u Rusiji i van nje, pa je, prema Popovićevom mišljenju, suspenzija ruskih atletičara, svih sem Darije Klišine, na Olimpijskim igrama bila skandalozna i nepravedna, i nelogična u krajnjoj liniji.
Sad vidimo pokušaje, napominje ovaj bivši atletski reprezentativac, da se stvar popravi time što je jednom malom broju atletičara dozvoljeno da učestvuje, da učestvuje bez oznaka svoje zemlje, bez himne ukoliko pobede, dok drugima to nije dozvoljeno, pri čemu se u najvećem broju slučajeva radi o ljudima koji nikad nisu bili uhvaćeni na doping kontroli.
„I dolazimo do paradoksa. Da američki atletičar Džastin Getlin, koji je prema svim pravilima morao da bude doživotno udaljen iz atletike, jer dva doping prekršaja vode doživotnom udaljavanju, nije udaljen već da mu je zbog saradnje sa vlastima čak skraćena kazna“, kategoričan je Popović.
Getlin je, podseća Popović, drugi put uhvaćen sa testosteronom, supstancom koju uzimate potpuno svesno i gde apsolutno nema nikakve greške kao recimo sa propustima kod supstance stavljene na antidoping listu ili je, kao u slučaju sprintera iz Jamajke Asafija Pauela, proizvođač svesno umesto deklarisane supstance ubacio drugu koja je zabranjena.
„Mi, dakle, ovde govorimo o nekome ko je počinio zločin protiv sporta i ko se takmiči dok veliki broj ruskih atletičara nije mogao da se takmiči“, podvlači Popović.
Dok vraćanje Krima pod okrilje Rusije ne tolerišu, dokazanim teroristima zaokružuju državnost. Dok slučajeve dopinga sportista iz Rusije pripisuju državi, kao da im lično Putin sa dlana daje nedozvoljene medikamente, u isto vreme zaboravljaju američke sportiste koji su sinonim za doping.
Nećeš biti Rus, sve ostalo može
Kao što takozvanom Kosovu kaleme državnost primajući ga su svetske u evropske sportske saveze i pokušavajući da ga prime u asocijacije Ujedinjenih nacija, obrnutim receptom pokušavaju da udare na Rusiju.
„Ovo jeste, i to je bilo očigledno pre Olimpijskih igara, udar na Rusiju. Ovo jeste politički potez. U krajnjoj liniji, kad se takozvano Kosovo prima u različite svetske sportske asocijacije govori se kako sport i politika ne smeju da budu povezani. Kako sport i politika smeju da budu u slučaju Ruske Federacije i ruskih atletičara?“, pita Popović.
Kad krenete sa nepravdama, dodaje on, to se ne zaustavi na jednom čoveku ili jednom takmičenju. Nepravda se onda širi u koncentričnim krugovima.
„Nastupati bez svojih boja, bez svoje himne jeste odmazda prema sportistima. Imao sam tu nesreću kao reprezentativac da za tadašnju Jugoslaviju u atletici nastupam u belim dresovima i u belim trenerkama. Znate, pojavite se na takmičenju u onim belim odorama, kao ljudi u filmu ’Variola vera‘, prosto svi beže od vas. Vi ste označeni. Vi ste okuženi. Vi ste niža kasta“, zaključuje Popović za Sputnjik.
Tadašnji jugoslovenski sportisti to nisu zaslužili, naglašava Popović, sport u Srbiji je bio žrtva političke odmazde, a na takav način je sada ruski sport, pre svega ruska atletika, potpuno žrtva političke odmazde.
