„U Srbiji ove godine nema letnje rupe. Povod za to je dao predsednik Aleksandar Vučić. On je sredinom jula objavio esej o Kosovu o kojem se otada stalno vode rasprave. To što Vučić piše je za srpske pojmove isto kao kada bi turski predsednik Erdogan napisao da su 1915. godine Osmanlije izvršile genocid nad Jermenima.
Vučić je tako preskočio mračnu senku srpske istorije, na čijem nastajanju je nekada prilježno radio. Od svojih sunarodnika je zatražio da uvide da je Kosovo koje je 2008. godine uz američku i zapadnoevropsku podršku proglasilo nezavisnost — izgubljeno“, piše novinar „Frankfurter algemajne cajtunga“ Mihael Martens.
Kako prenosi „Dojče vele“, list piše da mnogi Srbi odavno tako misle. Njima su na umu druge brige: radna mesta, dobre škole za njihovu decu ili stambeni prostor koji mogu da plate, a ne mit o večno srpskom Kosovu.
Nema straha od birača
„No, vodeći srpski političari, iz straha od male, ali uticajne manjine nacionalističkih intelektualaca, pravoslavnih vladika i drugih demagoga, do sada se nisu usuđivali da stvari nazovu pravim imenom. Ako u Beogradu postoji političar koji će prestati da cepti od straha pred biračima, onda je to Vučić. Od aprila, kada je na predsedničkim izborima osvojio apsolutnu većinu, taj bivši ultranacionalista, čija Srpska napredna stranka dominira i u Parlamentu, u Beogradu ima veću moć od bilo kog političara posle autokrate Slobodana Miloševića u devedesetim godinama prošlog veka“, navodi list.
„Na pojedinim mestima (Vučićev) tekst nosi intelektualni rukopis izraelskih savetnika koje Vučić već godinama okuplja oko sebe. Među njima je i Aron Šaviv, šef firme ’Strategije i kampanje‘, koja je prema njegovim sopstvenim rečima specijalizovana za pobede u izbornim kampanjama. Šaviv kaže da je pomogao u izbornim pobedama 14 predsednika vlada ili država i neimenovanim osobama iz Evropske komisije, Izraela, Tajlanda, Poljske, Kenije ili Srbije.
Jedan drugi Vučićev ’šaptač‘ iz Izraela je marketinški strateg Asaf Ejsin, i kada Vučić u svom eseju opširno citira nekadašnjeg izraelskog predsednika Šimona Peresa, onda to mora da je uticaj njegovih savetnika“, navodi „Frankfurter algemajne cajtung“.