Praćenjem medija, iz Srbije deluje da u SAD vlada veliki strah od Rusije, koja bira američkog predsednika i koja može da nanese velike štete američkim građanima.
Prosečan Amerikanac ne bavi se politikom, kaže Savićeva:
„Prosečan Amerikanac ima svoju redovnu misiju da preživljava i završava svoje obaveze, svoje ambicije u toku meseca. Ako uzmemo u obzir prosečnog Amerikanca, koji nema veliki novac, koji zarađuje pristojno i pristojno živi, razmišlja kako da plati kredit za kuću."
Američki san je počeo da jenjava zbog velike konkurencije, dodaje ona.
„Nekada je čovek mogao tamo lako i brzo da napravi veliki uspeh. Aktivnim radom da nađe svoje mesto. U ovom trenutku, mislim da je koncentracija visokokvalitetnih umova iz sveta u Americi velika i da je to surovo tržište intelektualne i fizičke snage, a novca je sve manje“, kaže Savićeva.
Zbog poreske politike američke vlade, Amerikanci se trude da duguju onoliko koliko zarađuju jer se na svaki višak novca plaćaju visoki porezi.
Sa Savićevom se slaže i Antonijević — „strašna Rusija" ne dopire do svakodnevice američkih građana. Odnos prema Rusiji iz prošlih, hladnoratovskih vremena, postoji, dodaje Antonijević.
„Postoji ta generalna aura, ali nije u svakodnevici običnih ljudi jer su prezauzeti tekućim problemima i životima, tako da ne verujem da to predstavlja neki ozbiljan faktor širokim masama", kaže Antonijević.
Na obalama (istočnoj i zapadnoj), gde živi obrazovaniji deo američkih građana, pitanje je li Rusija prijatelj, neprijatelj ili nešto treće, više nije pitanje.
„Oni sada analiziraju i postavljaju logična pitanja — šta konkretno Rusija nama to radi ili šta se dešava sada sa Rusijom u odnosu na našu politiku. Nije to sada svakodnevna pretnja i ne mislim da predstavlja bitan faktor u svakodnevnom životu", naglašava Antonijević.
Dosta ljudi glasalo je za Donalda Trampa zato što su ga shvatili kao izazov za establišment. U strukturi obeju stranaka, i republikanske i demokratske, postoji zajednički imenitelj, a Trampovim izborom je to more uzburkano, kaže Antonijević.
Teško je odgovoriti na pitanje ko vlada Amerikom, dodaje on:
„Predsednik Amerike ima najšira moguća ovlašćenja. Šta se dešava u kabinetu kada mu neko saopšti neku vest, pa mora da se povinuje nekom drugom kursu od onoga koji je želeo ili hteo, to ne znam. Ali teško je proceniti pošto je previše novca i moći iz raznih struktura u igri, tako da je verovatno da je to stalna borba unutar sistema."
Amerika je živi sistem koji se kali kroz političku borbu. Novac je najbitniji faktor u Americi, kaže Antonijević, ali to nije samo američki ekskluzivitet.
Na pitanje ko vlada Amerikom, Dragana Vera Savić odgovara — novac. Poslednjih dana u Americi se uveliko razgovara o elektronskom novcu koji će, kako kaže, uskoro na tržištu napraviti veliki prodor. Finansijski establišment je taj koji diktira poteze, kaže Savićeva, navodeći američku poslovicu: „novac priča" (money talks).
Ono što se jasno vidi je da američko društvo lagano napušta neoliberalni koncept i prelazi u blagi socijalizam, jer se u nedavnoj krizi ispostavilo da je privredi neophodna pomoć države. Sa Obamakerom, zdravstveno osiguranje, donedavno značajnim biznisom, dobilo je podršku države, kaže Savićeva.
Problem koji Tramp ima sa ostatkom establišmenta Savićeva vidi i u tome što američki predsednik prebrzo donosi odluke. Prek i kao biznismen navikao da sve odluke donosi sam, Tramp se sada našao u situaciji kada, kako ona kaže, treba malo više da misli i da pita druge šta treba da misli. On na tako nešto nije navikao, kaže Savićeva.
U drugom delu emisije „Svet sa Sputnjikom — drugi pogled sa Ljubinkom Milinčić" sagovornici su se bavili aspektima običnog života prosečnih Amerikanaca.
