Štrajk u „Fijatu“ završen je sporazumom poslovodstva i radnika, a Đorđevića pitamo da li smatra da su radnici zadovoljni, s obzirom na to da su dobili trećinu onog što su tražili.
„Mislim da je dogovor više nego korektan. Ono što je dogovoreno i o čemu se pričalo ispoštovano je potpisivanjem aneksa ugovora. Vreme pred nama će pokazati da je Vlada koja je bila prisutna prilikom postizanja dogovora uradila pravu stvar. Kompromis je u interesu ne samo ’Fijata‘ i radnika ’Zastave‘ nego i cele Srbije, jer bilo kakvo prolongiranje tog štrajka dovelo bi u problem niz drugih malih kompanija koje su vezane za ’Fijat‘. Mislim da su uradili pravu stvar što su imali strpljenja jedni za druge i na kraju našli dogovor. Država ima Agenciju za mirno rešavanje sporova, ona se nalazi upravo u Ministarstvu rada, i ona će ubuduće uvek biti taj posrednik koja će sve instrumente koji su njoj u ingerenciji da koristi prilikom rešavanja takvih sporova. Trenutno je involvirana u rešavanje spora u fabrici ’Goša‘, i mislim da ukoliko radnici budu imali razumevanja, on može da se reši pozitivno…“
Da li to što je sporazum o okončanju štrajka u „Fijatu“ oročen na tri godine znači da će „Fijat“ produžiti ugovor sa Srbijom koji ističe 2019. godine?
— Nismo pričali na tu temu. Nije bilo razgovora niti je bilo dileme ni znak pitanja da li „Fijat“ ostaje ili ne. Zasad radimo i najbolje sarađujemo sa „Fijatom“ Mislim da je i „Fijatu“ interes u Srbiji. Srbija čini sve da investitori dođu i da imaju najbolje moguće uslove. „Fijat“ je jedan od njih.
- NEKOLIKO REŠENJA ZA GOŠU
Vi ste optimista da će se i štrajk u „Goši“ nekako rešiti?
— Ovde govorimo o privatnoj kompaniji gde Vlada nema bukvalno nikakvu ingerenciju prema radnicima ni prema fabrici. Vlada Srbije je odgovorna i želi da pomogne svim radnicima, našim građanima koji imaju problem da ne bi ostali bez posla. U ovom slučaju ima svoju agenciju i pokušava to mirno da reši i spasi radna mesta.
Zbog čega država nije reagovala toliko godina kada novi vlasnik nije plaćao dažbine? Da neko drugi ne plaća poreze toliko godina, sigurno bi došli da mu plene imovinu. To se nije desilo, nego tek kad je jedan radnik prekratio sebi život, država se probudila.
— Moramo da se vratimo pre 2012. godine i svih privatizacija koje su se tada odvijale, kako i pod kojim okolnostima. Kakve su dogovore imali oni koji su privatizovali naše fabrike, šta su i kako radili, to je pitanje za neko ranije vreme. Mi ne bežimo od toga da sad probamo da ispravimo te stvari. Nažalost, biće veoma teško, ali poruka je radnicima da neće ostati sami. Vlada Republike Srbije želi da pomogne onoliko koliko su njene zakonske mogućnosti da sve to bude rešeno. Oterati fabriku u stečaj, isplatiti zarade i zatvoriti je, neće rešiti masu drugih problema jer u tom slučaju radnici ostaju na ulici. Više bismo voleli da se to reši na povoljniji način za te radnike. Zato se pažljivo ulazi u rešenje svakog problema.
Da li se bar naslućuje rešenje za „Gošu“?
— Ima nekoliko različitih, a najgore je po te radnike isplatiti ih i da onda ostanu bez posla. Najbolja je vin-vin situacija, da se kupi neko vreme da u nekoj budućnosti budu isplaćeni, a da fabrika ostane da radi.
I pre štrajkova imali smo brojne afere, setimo se one u „Juri“. Da li možda treba preispitati politiku prema stranim investitorima? Kada bismo pare koje dajemo za otvaranje novih radnih mesta uložili u unapređenje neke fabrike, zar ne bi rezultat bio isti? Ili kad već dobijaju subvencije za otvaranje radnih mesta, mogu li bar da poštuju prava radnika?
— Fabrike više nisu državne, pa da bi država u bilo šta investirala. Kad je reč o subvencijama, mi se ugledamo na primere dobre prakse nekih drugih zemalja u privlačenju stranih investitora. Želimo da iskoristimo njihovo iskustvo. S druge strane, Ministarstvo rada u okviru svoje nadležnosti ima inspekciju rada i inspekciju za zaštitu i bezbednost na radu koje rade svoj posao. Mi ćemo odmah posle leta krenuti u akciju provere, ne samo suzbijanja rada na crno, već provere bezbednosti i zaštite na radu. Ona neće trajati populistički mesec dana, već će da bude nešto što će se kontinuirano sprovoditi, i to ne samo u velikim gradovima, i to ne samo danju, već će cela Srbija biti obuhvaćena, pa ćemo probati da idemo u kontrolu i noću. Da vidimo ko kako radi i da li je njihova zaštita na radu kako treba. Želimo da podignemo svest kod građana da oni kao zaposleni imaju neka prava. Ta prava, međutim, postoje jedino ako imaju Ugovor o radu. Inspekcija nije neko ko radi protiv građana. Ona radi za građane i mi ćemo se truditi da edukacijom i medijskom kampanjom upoznamo građane sa ulogom inspekcije rada, a s druge strane da pokažemo da možemo da se kao država izborimo sa time i smanjimo rad na crno. To je započeo još naš predsednik dok je bio premijer jer je shvatio da rad na crno pravi veliki problem ne samo finansijama već i ekonomiji u globalu. Što se tiče tog segmenta, Ministarstvo rada će od septembra krenuti intenzivno.
- REPRESIJOM SE NIŠTA NE REŠAVA
Još jedan problem koji Vas je sačekao jesu službe za socijalni rad. Dogodila su se dva ubistva, nakon toga su izvršene provere rada. Država je usvajanjem novog Zakona protiv nasilja u porodici, koji je stupio na snagu 1. juna, krenula u oštriju kaznenu politiku s nasilnicima. Ali ne možemo samo kaznenim merama da rešimo taj problem…
— To što se desilo su tragični događaji i ne mogu da se vrate te dve žene i to dete koji su izgubili život, ali naše je da probamo hitnim merama da smanjimo taj broj, da probamo da osujetimo neke nove. Dugoročno bi kao Vlada i kao društvo trebalo da krenemo u jednu ozbiljniju kampanju protiv toga.
Po Zakonu o lokalnoj samoupravi, ingerencija nad Centrima za socijalni rad je u lokalnoj samoupravi. Mi vršimo stručni nadzor i naše je da im skrenemo pažnju na to šta ne valja. Od sada ćemo se time rigoroznije baviti i probati da imamo rigoroznije kontrole.
Mora da se radi i sa nasilnicima, jer kao što reče predsednik Vučić, ne može po jedan policajac za svakog nasilnika.
— Ne može, ali i nije posao policajca da bude u svakom Centru za socijalni rad. Policija je spremna i da bude tamo gde proceni socijalni radnik da je baš potrebno, ali je dovoljno da jedna lokalna samouprava ima odgovornost prema Centru za socijalni rad, da im obezbedi dobar prostor. Imamo primer Jagodine, gde je uveden i video-nadzor koji je povezan sa lokalnom policijskom stanicom. Imamo i softver koji je odavno krenuo u razvoj, kome malo treba da bude završen, koji u svom funkcionisanju ima i modul panik-tastera, koji može da se namesti tako da uzbuni bilo koga. Kasnije možemo da izmenimo zakon kako bismo omogućili prisustvo fizičko-tehničkog obezbeđenja ili policije u nekim slučajevima. Ali pravo rešenje jeste da se to sagleda globalno, ne samo nasilje već i diskriminacija, koje je loša pojava u našem društvu. Moramo da sklopimo ugovor na sve te teme između Ministarstva rada, Ministarstva obrazovanja i Ministarstva kulture sa jednim planom kako i na koji način ta tri ministarstva treba da sarađuju da toga u nekim novim generacijama ima što manje. Represijom se to ne rešava. Represivnim stvarima možemo samo da nešto trenutno sprečimo, ali osnovni problem jeste u obrazovanju i kulturi.
Početkom ove godine potpisali smo sporazum sa Rusijom o obostranom priznavanju staža. Kakve mogućnosti to otvara?
— Mi smo u jednom periodu imali problema sa ljudima koji su tamo radili na crno, ali nisu imali kome da se obrate. Upravo ovim sporazumom želimo da to anuliramo, da kad ljudi idu u Rusiju na rad znaju da mogu da se informišu u Ministarstvu rada šta ih očekuje. Mi želimo da dobre odnose koje imamo sa Ruskom Federacijom iz domena odbrane preselimo i u sve druge oblasti. Želja nam je da kruna tih dobrih odnosa bude to što će ruske kompanije da ovde dolaze, da će ruski građani možda da rade u Srbiji, ali i naši da idu u Rusku Federaciju, a da pritom znaju kakva prava i obaveze imaju poslodavci i da budu sigurni da je sve u skladu sa zakonom. Drugi segment su boračka prava. Ruska Federacija je odličan primer kako i na koji način se jedna država ophodi prema veteranima i borcima. Gledaćemo da ubuduće i mi više pažnje posvećujemo njima kopirajući Rusku Federaciju.
- KOSOVSKI GORDIJEV ČVOR
Kao član Vlade pratite burne diskusije o unutrašnjem dijalogu o Kosmetu koji je predložio predsednik Vučić. Čuju se razni predlozi, recimo predlog ministra Dačića o podeli. Šta je plan, kako je predsednik planirao da se to odvija?
— Odajem priznanje predsedniku što je sa velikom hrabrošću otvorio tu problematiku. Teško je sada predvideti u kom pravcu će to ići, ali sam uveren da će on kao mudar čovek koji ima veliko iskustvo uraditi najbolju moguću stvar za Srbiju.
Da li Vi lično imate neku ideju kako bi to moglo da se rešava?
— Ne bih da pričam o tome. Ideja je mnogo. Jedino što je sigurno u ovom trenutku to je da Kosovo i Metohija predstavljaju južnu srpsku pokrajinu i to je nešto odakle treba krenuti. To je nešto što piše i u našem Ustavu. Za dijalog su potrebne dve strane. U ovom slučaju imamo samo jednu. To je Srbija i Aleksandar Vučić. Videćemo da li je druga strana dovoljno zrela da uđemo u dijalog ili će uvek biti iza barijera, krijući se iza velikih moćnika koji žele da naprave drugačiji svetski poredak.
Da li verujete da je kod takve suprotstavljenosti stavova koje čujemo uopšte moguće postići nacionalni konsenzus?
— Oni koji razmišljaju sigurno će podržati ideju našeg predsednika. Koliko god ideja bila dobra, uvek imate one koje će ići kontra samo zato što je s druge strane Aleksandar Vučić, ali ja ne bih pričao o tim ljudima, jer narod je taj koji zna i koji bira ko će da ga reprezentuje. Izabrao je velikom većinom Aleksandra Vučića, i to daje vetar u leđa Srbiji, ali i podršku njemu koji je svestan ko ga podržava.
Kosovski predsednik Tači je rekao da očekuje istorijski sporazum sa Srbijom, ma kako to bilo nepopularno za njega i za predsednika Vučića.
— Što se tiče Prištine, oni treba da gledaju sebe, da znaju svoju poziciju kakva jeste i da znaju gde se nalaze. Prvo treba stati sa obe noge na zemlju, shvatiti gde se nalaziš, šta predstavlja Kosovo i Metohija, a onda ući u pregovore, jer sa druge strane imaju ozbiljnog pregovarača koji želi da reši taj Gordijev čvor.
Očekujete li da će međunarodna zajednica konačno odustati od politike dvostrukih aršina, da Beogradu ne prašta ništa, a Prištini sve?
— Mislim da i oni vremenom postaju sve više svesni. Aleksandar Vučić je neko u kog imaju poverenja, i to poverenje raste iz dana u dan. On je i ovim svojim potezom dokazao da sve ono što je pričao nije bilo predizborno niti bilo kakvo dodvoravanje, već da je on čovek koji je odlučan da rešava probleme, i to cene svugde van Srbije. Ko god je ozbiljan političar i državnik, on zna u koga može da ima poverenja. Nije prevrtljiv. On je uvek što je rekao sprovodio i nikad nije svoju politiku prilagođavao zemlji, već je uvek reprezentovao Srbiju i srpske interese, a kako god to nekome delovalo laički, to se s druge strane ceni.
Da li se šta promenilo u radu Vlade otkad je na njeno čelo došla Ana Brnabić?
— Personalno da, ali što se tiče politike Vlade — ne. Ona se već na početku suočila sa nizom problema koji bi bili veliki izazov i za iskusnije političare. Rekao bih za nju da je hrabra, da je ušla ukoštac sa svima i svojom hrabrošću uspela da ih reši. I da završim: I avion poleće uz vetar, tako da će ova vlada sigurno imati uspeha.
