Zašto se po vrućini loše spava?
Po prirodi, kada se organizam „isključuje“ iz režima budnosti i sprema za san, temperatura tela se spušta za čitav stepen. Zato je prohladna prostorija optimalna sredina za padanje u san. Nasuprot tome, kada je veoma toplo, organizam se muči i teško „uspavljuje“. Što je viša temperatura sredine u kojoj spavamo, to se naše telo teže hladi i potrebno mu je više vremena kako bi utonulo u san.
Prostorije u kojima nema klima uređaja se u vreme tropskih vrućina tokom dana jako zagrevaju i tek pomalo uspevaju da se ohlade pred jutro. Ako ipak želite da zaspite pre nego što se čuju prvi petlovi, najvažnije je da ne dozvolite da dođe do nepotrebnog zagrevanja prostorije. Zato je najpametnije tokom dana držati zatvorene prozore i spuštene roletne, možda čak i dodatno postaviti tamne draperije ili zavese. Stručnjaci čak savetuju i lepljenje jeftine, a efikasne folije na prozore koja odbija sunčeve zrake.
Ali zato kada padnu i mrak i temperatura, za nekoliko stepeni, valjalo bi širom otvoriti prozore i uključiti ventilator. Naravno, na taj način ne može da se ohladi prostorija kao kada radi klima uređaj, ali zato ventilator pomaže da vazduh, koji se tokom dana jako zagrejao, lakše izađe iz prostorije kroz prozor, a da uđe hladniji vazduh sa ulice. Jako je važno da kada je ventilator uključen prozori budu širom otvoreni. U suprotnom propeler će samo dodatno „vrteti“ topli i ustajali vazduh po stanu.
Što se tiče posteljine, ona bi morala biti od prirodnih vlakana. Idealno bi bilo da postelja bude svilena. No, kako je ta varijanta često nedostupna zbog cene, trebalo bi se okrenuti pamučnoj ili lanenoj posteljini. To rešenje je idealno leti, jer je lan tkanina koja „dobro diše“ i brzo se suši.
Izbegavajte gledanje televizije, ali i upotrebu mobilnog telefona ili bilo koje druge naprave sa monitorom pred spavanje. Prostoriju kao što smo već rekli dobro zatamnite, a bar jedan sat do planiranog odlaska na počinak nemojte se baviti bilo kakvom fizičkom aktivnošću. Dakle, pokušajte da izbegnete i aktivnosti poput ručnog pranja veša, penjanje uz stepenice ili čučanje, ako je to moguće. Fizičku aktivnost ili lagane gimnastičke vežbe radije radite ujutru, tek pošto se dobro naspavate.
Intenzivan rad želuca takođe dovodi do povećanja temperature tela. Zato je po vrućini bolje izbegavati hranu koja se dugo vari, poput mesa, tvrdog povrća, masne i pržene hrane. Iako postoji mit da jedno ili dva žestoka pića mogu da pomognu organizmu po vrućini, to zapravo nije tačno. Ako želite mirno i spokojno da spavate, trebalo bi u potpunosti da izbegavate bilo kakva alkoholna pića, baš kao i pića sa kofeinom. Idealno bi bilo da pijete mlaku vodu ili blage biljne čajeve.
Apel poslodavcima: Ne podstičite trend „mladi i neispavani“
Doktor bioloških nauka i profesor, predsednik ruskog „Nacionalnog društva za izučavanje sna“ Vladimir Kovalzon za Sputnjik objašnjava da povremeni nedostatak sna ne predstavlja opasnost za zdravlje čoveka. Sa druge strane, hronična nesanica je i te kako opasna:
„Danas smo kolege i ja koji se bavimo problemom spavanja svedoci sve većeg broja neispavanih ljudi. Njihov imunološki sistem je u opasnosti, kao i rad srca i drugih vitalnih organa. Nažalost, ta tendencija sve više uzima maha, jer je postalo gotovo moderno da stalno budete prekovremeno na poslu i da malo spavate“, ističe Kovalzon.
Sagovornik Sputnjika apeluje na poslodavce i podvlači da čovek koji nije dovoljno spavao ne može biti efikasan na poslu, jer njegov mozak ne može da radi „punom parom“. Ljudi, a posebno mladi, kako kaže Kovalzon, imaju lažnu predstavu da su uštedeli vreme time što se nisu dovoljno ispavali. Zapravo oni će samo gledati u monitor, ali će biti potpuno nesposobni da bilo šta efikasno urade.
„Jako je važno da dovoljno spavate. Posebno u vreme velikih vrućina i kada ljudi putuju automobilom. Nažalost, često dolazi do takozvanog ’mikrosna‘, to je bukvalno deo sekunde kada čovek nije svestan da je pao u san i da nije u stanju da reaguje. To nije pravi dubok san, kao u krevetu, već je to trenutak, ali sasvim dovoljno dug period vremena kada čovek može da ’napravi glupost‘ dok vozi i da time ugrozi i svoj život i živote drugih ljudi“, upozorava predsednik ruskog „Nacionalnog društva za izučavanje sna“.
Kovalzon naglašava da se u mikrosan može utonuti i noću, ali i tokom dana jer organizam biva savladan umorom i cikličnom potrebom za snom. Evolucija nije predvidela niti pripremila organizam čoveka za ono što moderno društvo i savremeni uslovi života od njega očekuju:
„Neispavan čovek može bukvalno da bude pretnja za sebe samog, ali i za okolinu“, kategoričan je naš sagovornik.
Čovečanstvo opstalo zahvaljujući nesanici?
Žrtve savremenog načina života su i oni koji i kada silno žele, ne mogu dobro i kvalitetno da prespavaju čitavu noć, odnosno predviđenih 7 ili 8 sati bez buđenja. Uprkos primeni različitih preparata, tehnika opuštanja i praktikovanja zdravog načina života, za veliki broj ljudi nesanica predstavlja veliki problem. Pa ipak, antropolozi su se zapitali da li nesanica može da bude posledica evolutivne strategije koja je našim dalekim precima, lovcima i sakupljačima, pomagala da se zaštite od neprijatelja? Naučnici iz različitih svetskih centara koji zagovaraju tu ideju zaputili su se u Tanzaniju kako bi dokazali svoje tvrdnje.
Antropolozi su izabrali pleme Hadza, jer se način života tog naroda za poslednjih nekoliko hiljada godina praktično nije izmenio. To tanzanijsko pleme se bavi lovom i sakupljanjem plodova, živi u grupama koje broje do tridesetak članova i nemaju vođu plemena ili poglavicu. Njihovi jedini neprijatelji su lavovi i susedni uzgajivači stoke, plemena koja pokušavaju da istisnu Hadze sa njihove teritorije. To pleme sa svim svojim karakteristikama danas može da bude primer antropolozima kako su naši davni preci živeli pre nekoliko hiljada godina.
Ono što su naučnici zaključili posmatrajući način života pripadnika plemena Hadza je da oni nikada nisu svi spavali u isto vreme. Od ukupno 33 odrasle osobe uzrasta od 20 do 60 koje su naučnici posmatrali i čiji su životni ritam beležili na specijalnim narukvicama (nešto poput fitness tracker), niko nikad nije spavao neprekidno 7 ili 8 sati. Prosečno, uvek je jedna trećina plemena bila budna, što je navelo naučnike da zaključe da se možda radi o evolutivnoj strategiji, kako bi pleme bilo bezbednije, imajući u vidu da žive u prilično opasnom okruženju.
I zato, iako se mnogi ljudi žale lekarima da se prerano bude i da ne mogu lako da zaspu, naučnici su se zapitali šta ako je sa tim ljudima ipak sve u redu? Možda se ne radi o medicinskim problemima, već o reliktima naše evolutivne prošlosti koji su omogućili čovečanstvu da opstane pre nekoliko hiljada godina, zaključila je grupa naučnika koja je izučavala način života plemena Hadza.
